Вести
29. 07. 2014.
БИРОДИ: Раздвојити шта је медиј а шта средство пропаганде
Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) још једном наглашава значај развоја демократије и ефективне партиципације заинтересованих страна у процесу доношења закона, како због легитимност усвојених, тако и због чињенице да је то део ЕУ тековине, без чијег „заживљавања“ у Србији нема успеха европског пута.
У том погледу неприхватљиво је да од шефа Делегације ЕУ у Србији добијамо оцену квалитета медијских закона, а да истовремено релевантна новинарска удружења, која су учесници процеса креирања садржаја, не знају за садржај предлога Закона.
Што се тиче садржаја Закона о информисању, имамо две сугестије.
Прва, да се у оквиру члана 15. експлицитно наведе борба против корупције као приоритет од јавног интереса. На тај начин ће ова тема постати један од битних приоритета који ће бити подржан из јавних извора што сада није ситуација. Подршка медијској продукцији која се бави истраживачким новинарством и промоцији борбе против корупције је неопходан елемент у борби против корупције, што је дефнисано и у Националној стратегији за борбу против корупције.
Друга сугестија се односи на јасно разграничење шта је медији, а шта средство промоције/пропаганде. Чланом 29. Предлога закона о информисању се наводи да реклама није медији. Отуда наш предлог да се медијем не могу назвати медији који у оквиру свог информатвно-политичког програма било ког актера/актере или институцију/институције представљају на рекламни и пропагандни начин.
Средством пропаганде и промоције се сматра медиј који актера/актере или институцију/институције представи на веома позитиван начин (преко 60% позитивног времена/простора, односно преко 60% негативног времена/простора) у дужем временском периоду (зависно од типа медија). Позитивно представљање је оно представљање где или актер сам себе хвали или га други хвале, док је негативно ако се о актеру лоше извештава без могућности да он изнесе своје ставове.
Одлуку о томе да ли је медији постао средство пропаганде би доносили Републичка радио дифузна агенција за електронске медије и Савет за штампу за штампане медије. Право подношења представке и мониторинга би имали: Републичка радио дифузна агенција, Савет за штампу, удружења новинара, удружења власника медија, удружења грађана, факултети, институти и грађани. Право мониторига не би имале политичке странке, агенције за press-clipping, ПР и оглашавање и медији.
Биро за друштвена истраживања сматра да се на овај начин јасно ставља граница између медија као средства инфомисања, анализе и истраживања, односно јавног дијалога, у односу на средство пропаганде и маркентинга. Примери за овако „немедијско“ понашање се налазе у извештајима о понашању медија током изборних кампања које смо спровели са колегама из МЕМО 98, међународно релеватне организације за мониторинг медија (Прилози).
Пуко утврђивање власништва над медијима, без стварања механизма које ће да спречи њихову злоупотребу неће допринети интегритету и функционалности медија.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.