Вести
11. 07. 2014.
Свака власт занемарује медијске слободе
Србија нема медијску политику, а све власти после 5. октобра 2001. године показале су да не желе да дозволе да буду развлашћене у овој области, поручио је данас професор Факултета политичких наука Раде Вељановски на скупу "Криза новинарства као криза медијског интегритета: Где је излаз?".
Иако постоји какава-таква медијска стратегија Србији недостаје политика у овој области, додао је Вељановски, сагласивши се с резултатима истраживања представљених на том скупу, а у којима су идентификовани одређени ризици по новинарску професију.
Научна сарадница Института друштвених наука Јованка Матић представљајући истраживање које је објављено у књизи "Значај медијског интегритета", оценила је да се наша демократска политичка елита исказала као "највећа препрека за реформску медијску политику".
Каже и да је свака партија до сада "изневерила" обећање да ће се борити за медијске слободе.
"Медијске реформе се саплићу око истих проблема већ деценију", поручила је Матић, и додала да је уредништво у медијима и даље политички зависно, да није решено питање државног власништва у медијима, као и да у медијима и даље постоји говор мржње.
Иако је, како је рекла, још 2010. године почело да се ради на медијским законима, они се тек сад довршавају, истичући да јавност ипак не зна како ће они изгледати.
Као највеће ризике по медије истраживање је идентификовало, између осталих, нетранспарентност власништва и концентрацију медијског власништва у "мало руку".
Ризик по медије је и, додала је Матић, у области финансирања медија, које је такође нетранспарентно.
При томе, новинари су, показало је истраживање, недовољно образовани, а уредници се не ретко постављају по политичкој линији.
"Нема ни стратегије за развој медијског сектора", истакла је она и додала да у Србији није обезбеђена заштита од већине идентификованих ризика.
"Медијски интегритет је снажно угрожен у свакој области", категорична је Матић.
У истраживању се закључује да медијски интегритет може да се оствари само ако постоји консензус да су медији дужни да служе јавном интересу и задовоље комуникационе потребе грађана.
Такође, како се додаје у истраживању - ако новинари треба да испуне своју основну мисију, да делују као представници грађана и чувари слободе говора - морају им бити обезбеђени основни услови како би били у стању да обављају свој задатак.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.