Вести
09. 07. 2014.
Спорадично угрожавање слободе говора на интернету
У медијима у Србији нема цензуре и може се говорити само о спорадичним случајевима угрожавања слободе говора, закључили су учесници панела о интернет слободама јуче у Медија центру.
Новинарка Јована Глигоријевић наводи да је заједничко свим текстовима који су скидани са блогова или сајтова који су обарани то што су критиковали власт.
„Немамо никакве доказе да иза тих покушаја угрожавања слободе говора стоји власт, нити смо луди да без доказа то тврдимо. Али ако неко у име ове власти то ради, онда је власт дужна да заштити Устав, који забрањује цензуру и који гарантује слободу говора, а не да слушамо премијера са говорнице који процењује да ли је овај или онај текст глуп”, рекла је Глигоријевићева.
Блогер Никола Јовановић осудио је вређање и претње које је Иван Јегоровић, помоћник председника општине Обреновац преко „Фејсбука” упутио Драгану Мурару, твитер активисти који је наводно предводио протесте Обреновчана пре два дана. Он је претње оценио као застрашивање, ућуткивање и јавни позив на линч.
„Свачије је право да изражава своје ставове и мишљење о било каквој друштвеној појави, а посебно у ситуацији када су животни услови толико отежани, а дигнитет људи толико повређен, као што је то случај у Обреновцу. Овај случај отворених претњи мора бити кажњен, тим пре што долази из органа власти, од којих се очекује управо обрнута реакција. Очекујем реакцију тужилаштва”, казао је Јовановић.
Блогер и бивши функционер УРС-а Марко Селаковић сматра да свако сноси одговорност за јавну реч - и политичари, и новинари, и „обични грађани”. Он такође, наводи да држава не цензурише медије, али да „категорија професионалних егохранитеља” има потребу да се додворава власти.
Има притисака на медије, само су методе, у поређењу са бившим властима, софистицираније, каже Селаковић и додаје да је проблем и аутоцензура и тешка економска ситуација у земљи.
Председник Независног удружења новинара Србије Вукашин Обрадовић оценио је да „новинарској заједници” недостају елементарна професионална солидарност и емпатија, као и да се навикавамо на „громогласну тишину”.
„Ми смо се, и као појединци и на друштвеном нивоу, уплашили механизма који влада у медијској заједници. Ако искачете из утврђеног миљеа, онда на вас крећу таблоиди, ботови, провлачење кроз блато и то многе људе тера на аутоцензуру,”, казао је Обрадовић.
Блогер Милан Кампонески тврди да је било цензуре када су на власти били Драган Ђилас и Срђан Шапер који су имали апсолутни монопол и „држали медије под шапом”. Он је навео свој пример привођења из 2012. године када је писао о систему „Бусплус”, не о томе да не треба плаћати карту, већ како је фирма са 612 евра регистрованог капитала и две запослене особе добила посао да наплаћује јавни превоз у готово двомилионском граду.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.