Вести
02. 07. 2014.
Радомир Марковић је изгубио веру у правосуђе
Радомир Марковић је изгубио веру у правосудни систем Србије, каже за Данас његов адвокат Владимир Маринков у разговору који је вођен на дан када су њих двојица у затвору у Забели разговарали о одговору на оптужницу за убиство Славка Ћурувије. Оптужница је Марковићу уручена 11. јуна, истог дана када и његовом адвокату, а рок да се ванпретресном већу Вишег суда преда такозвани одговор одбране је осам дана.
Суд ће након тога у року од 15 дана дати своје мишљење о оптужници. Ово је процедура потврђивања оптужнице која може да потраје пар месеци, пре него што се закаже почетак суђења.
Шта ће бити суштина вашег одговора?
С обзиром да се у новинама већ објављују списи предмета, могу и ја отвореније да говорим. Дакле, Марковић се у овом предмету искључиво помиње кроз сведочење Милорада Улемека Легије и браће Милоша и Александра Симовића. Ниједан од тих сведока нема директна сазнања о самом злочину о убиству Славка Ћурувије а камоли о Марковићевом учешћу у томе. Браћа Симовић причају само о ономе што су наводно чули од Улемека и Душана Спасојевића, док је оно што је Легија рекао јесте да он закључује да је њега Радомир Марковић једном приликом питао да он изврши то дело. Како сам Улемек додаје, Марковић никада децидно није рекао о чему се ради, односно на шта би се то питање односило. Сам Улемек каже да је тек после 5. октобра „повезао“ о чему је реч. Сазнања су „улична“, то је Улемеков израз. На томе се заснива оптужница против Радета Марковића, на „уличним“ сазнањима. У самом том догађају који Улемек описује постоји низ нелогичности, па је логично да се никада није ни десио.
Каквих нелогичности?
Легија то описује као састанак који се одиграо у згради управе МУП у Кнеза Милоша крајем марта месеца 1999, што је време када је та зграда већ била исељена због НАТО бомбардовања. Даље, да се састанак одиграо у канцеларији Франка Симатовића, који није имао канцеларију у тој згради. Симатовић није при томе имао контакт са Улемековом Јединицом за специјалне операције, након што је ЈСО стављен под директну надлежност министра унутрашњих послова. ЈСО у ратном стању није био под командом Ресора државне безбедности, него под војном командом. Стога, није било никаквог разлога да се Улемек током одсуства са Косова и боравка у Београду јавља Марковићу и Симатовићу или било коме у РДБ.
Како је Марковић реаговао када је примио оптужницу?
Марковић је човек који је већ осуђен на 40 година затвора. Колеге које су га браниле у том поступку за убиство на Ибарској магистрали, годинама с правом истичу да није испоштован закон који је важио у време доношења пресуде. Марковић је три пута био ослобођен од те оптужбе, а осуђен за помагање учиниоцима након извршења кривичног дела и то на много мању казну, па му је тек Врховни суд преиначио пресуду и досудио 40 година. Он је просто изгубио веру у правосудни систем Србије. У сваком погледу је погођен и овим поступком који се сада води против њега, а посебно зато што је праћен медијском хајком, која се већ скоро годину дана води против њега и његове породице.
Сами сте поменули пресуду за Ибарску магистралу. На делове те пресуде позива се тужилац у оптужници. Такође помиње и пресуду за убиство Ивана Стамболића као и за атентат у Будви...
У том последњем случају поновљено суђење према Радоњићу и Ромићу је још у току. Да употребим најблажу реч, све је то нелогично. У време убиства Славка Ћурувије појам организована криминална група није постојао у кривичном закону, него је уведен тек касније, 2005. Ако се примени начело сигурности у кривичном праву, то не би смело да се ставља окривљенима на терет, па чак ни на овај начин да се тако провуче кроз оптужницу. Схватам и да тужилац на тај начин жели да појача иначе слабу оптужницу. И да зато у недостатку квалитетних доказа поткрепљује своје тврдње наводима из других поступака, као и термином „криминална група“.
Како ћете побијати мотив?
Према ономе што је објављено, мотив за Ћурувијино убиство је очување тадашње политичке власти. Тако оптужница описује мотив и као наручиоце убиства означава НН лица из врха власти. Највећи проблем овог предмета је управо мотив. За протеклих 15 година се свашта причало о том мотиву у јавности, али треба имати у виду једну чињеницу - Ћурувија у време убиства није могао да представља претњу режиму. У прекршајним поступцима који су вођени против њега одузета су му средства за рад, платио је милионске казне по тадашњим законима. Није штампао ништа од новина, ако нешто и јесте у иностранству, то је заплењивано на граници. Није основао партију и није био политички активан. У том тренутку он политички није могао да наштети режиму. Та прича која се провлачи да је себе видео као политичку фигуру, чињенично нема никакву тежину, нити је било чиме поткрепљена.
Очекујете ли да ће оптужница бити потврђена?
Радету Марковићу није било омогућено у истрази да да комплетну одбрану. Због тога би требало наложити допуну истраге. Уколико се то не деси, остаје нам као крајње правно средство представка суду у Стразбуру. Марковићу на почетку није предочена наредба о спровођењу истраге, нити му је било омогућено да се упозна са комплетном кривичном пријавом, као и да присуствује испитивању свих сведока... Сматрамо да имамо оптужницу која је већим делом незаконита. Ипак, уколико уопште дође до суђења, надам се коректном суђењу, где ће суд судити на основу закона и начела правичности. С друге стране, притисак на овај поступак је толики да очекујем да ћемо имати врло тешку борбу.
У ком смислу?
Сем актера судског поступка, очигледно да делују и одређене групе. Читамо у штампи и да је та „независна“ Комисија (за истину о убијеним новинарима, прим Ј. Л.) финансирана из иностранства и да се то крије и од Владе и од премијера. Очигледно да ће бити свега и свачега и да ће кривични поступак изаћи из својих оквира и проширити се на нека друга питања.
Породица без заштите
С обзиром да издржавају казну у Забели, да ли Марковић и Легија имају неки контакт? Имате ли информације о томе да је Улемек добио неке привилегије?
То су као два потпуно одвојена затвора, тај део који зову Алкатраз и остатак Забеле, и немогуће је да њих двојица имају било какав контакт. Када је реч о погодностима, знам само оно што читам у штампи, да је Улемек тражио могућност отворених посета са породицом, као и да је његова супруга Александра Ивановић добила полицијску заштиту. То је врло интересантно. Ваља приметити да је супруга Радета Марковића недавно у медијским написима била означена као особа која ће бацити државу на колена некаквим досијеима. У сваком случају, њена безбедност је тиме била и те како угрожена, али никакву заштиту није добила.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.