Вести
19. 06. 2014.
Немачка хоће да одговорније управљамо јавним финансијама
Јадранка Јоксимовић, министарка задужена за европске интеграције, за Данас
Нема нових услова из Немачке. Чак мислим да реч „услови“ често није најадекватнија. Оно о чему је било речи, приликом премијерове посете Немачкој, а односи се на процес европске интеграције, није пуки „услов“, јер нам је свима у интересу да се на том плану постигне успех.
Реч је о такозваном новом економском управљању, по којем се од сваке владе очекује одговорније управљање јавним финансијама, сређен макроекономски и пословни амбијент и слично. То су циљеви који се поклапају са циљевима ове владе и циљевима преговарачког процеса који водимо са ЕУ. Због тога је то премијер имао као кључну тачку у свом експозеу и зато је отварање преговарачког поглавља 32 о финансијској контроли један од актуелних приоритета у преговорима - каже за Данас Јадранка Јоксимовић, министарка без портфеља задужена за европске интеграције.
Зашто није реално да се међувладина конференција Србије и ЕУ одржи током лета?
- Желим да нагласим да смо ми спремни да у било ком року, а на позив ЕУ, учествујемо на међувладиној конференцији и представимо своју позицију по питању теме која буде на дневном реду. Сматрам да заиста није од пресудног значаја да ли ће се међувладина конференција на којој ће бити отворено једно преговарачко поглавље одржати у јулу или октобру. Много важније од разлике у непуна три месеца јесте квалитет и садржај урађеног посла.
Шефица преговарачког тима Тања Мишчевић каже да Србија ради као да ће прво поглавље бити отворено у јулу. Како то коментаришете када, на пример, још немамо ни ужи преговарачки тим?
- Наравно да се спремамо као да ће поглавље бити отворено у јулу, а да ли ће и када бити отворено, зависи од ЕУ. Тренутно се приводи крају преговарачка позиција Србије за поглавље 32. Да бисте разумели процедуру и улогу сваког тела у преговарачкој структури, желела бих да појасним да ту позицију припрема преговарачка група за поглавље 32, а не ужи преговарачки тим. Преговарачку позицију усваја Влада, након што се одговарајући скупштински одбори упознају с њеним предлогом.
Када ће Србија имати ужи преговарачки тим од десетак или 15 експерата, како је више пута најављивано?
- Србија има преговарачку структуру чији је капацитет потврђен на свим досадашњим састанцима скрининга. Ужи преговарачки тим постоји и њега чине шеф преговарачког тима, државни секретари из министарства финансија и спољних послова, шеф и секретар мисије при ЕУ. Оно што желимо да урадимо јесте да такву преговарачку структуру обогатимо што бољим познаваоцима права и политика ЕУ, али и стручњацима који имају одговарајући ауторитет. Као што знате, непосредно након што смо изашли из изборног процеса, сви ми у Влади смо били приморани да се бавимо санацијом од поплава које су погодиле Србију. Али и тај део посла ћемо ускоро завршити.
Преговори ће вероватно почети поглављем 32, а поглавља 23 и 24 биће отворена почетком следеће године. Зашто?
- Зато што је процедура за отварање ова два поглавља комплекснија. Најпре ЕУ треба да усвоји извештаје о скринингу за ова два поглавља, а након што видимо шта у извештају пише припремамо детаљне акционе планове за отварање ових поглавља. Након што се усвоје планови, ЕУ ће нас позвати да доставимо преговарачку позицију. Имајте у виду да се ЕУ и њене државе чланице изјашњавају и о акционим плановима и о преговарачкој позицији, као и да је потребно одговарајуће време да се сви ови документи усагласе. Због тога се најчешће говори о фебруару или марту.
Које су обавезе Србије до јесени?
- Пред нама је много посла. Један од кључних задатака је израда детаљног законодавног плана усклађивања за период 2014-2018, који се зове Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ. Такође, Влада ради на изради апликације за средства из Фонда солидарности ЕУ. Утврђује се програм за ИПА 2014, али и реалокације из ИПА 2012 и 2013 за подручја погођена поплавама. Ништа мањег интензитета се не одвијају ни послови који медијима нису у првом плану, а једнако су важни. Ради се о изради националне верзије права ЕУ, обуке државних службеника и слично. Упоредо са тим одвија се преговарачки процес. Скрининзи се настављају током јула, баш као и интензивне припреме за поглавља 32, 23 и 24.
Има ли у свим министарствима, агенцијама, секретаријатима и осталим владиним телима довољно компетентних људи који се разумеју у питања ЕУ?
- У овом тренутку има, али је и те како важно имати на уму да како напредујемо ка ЕУ, потреба за квалитетним и стручним кадром постаје све већа. Оно што је данас по броју стручњака довољно сутра ће захтевати даље јачање и институционалну доградњу.
Мислите ли да ће оптужбе на рачун амбасадора које је изрекао премијер Вучић остати без последица по Србију, поготово у односима са ЕУ?
- Мислим да је премијер поступио одговорно не наводећи о коме се ради, управо због ширих интереса државе и наших грађана. То не значи да као премијер нема право да изнесе сумње и подели део својих сазнања, и верујем да је говорио на основу јасних информација.
Јесу ли се ваше колеге из европских земаља интересовале за постојање цензуре у српским медијима? Како сте им објаснили однос премијера и ОЕБС-а у вези с тим?
- Питање медијских слобода је у свакој демократској држави изузетно важно, а посебно када сте држава кандидат. Наравно да се ЕУ интересује за стање у медијима. Мислим да ови последњи догађаји показују да је критика била неутемељена у чињеницама. Сматрам да и премијер и свако од министара има право да изнесе свој став. Наравно да када имате снажну већину, имате и више обавеза, али није ваљда забрањено одговорити на оптужбе? То је демократија - укрштање мишљења и аргумената. На неки начин сам и задовољна што је овако жива јавна дебата око слободе мишљења. То показује да је критичко мишљење живо и да свако може да учествује, што није случај у свим земљама.
Покушај дискредитације Стефановића
Треба ли министар Небојша Стефановић да поднесе оставку, с обзиром на то да постоји сумња у исправност његовог доктората? Да ли би тај поступак био у складу са европским вредностима?
- Свако има право да сумња у шта год жели, али док нема чврстих и јасних доказа, мени то личи на индиректни пут политичке дискредитације, у тренутку када се најављује реформа у полицији. То је индикативно, с обзиром на то да се на овај начин том темом није бавио нико у време када је садашњи министар обављао функцију председника парламента.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.