Вести
19. 06. 2014.
Пеца Поповић: Играм живот на продужетке
Рок новинар, већ две и по деценије води битку са болешћу срца: Преварио генетику и два пута смрт. Једини фактор ризика за срце - породична историја
Ја сам живи доказ колико је кардиологија и интервентна кардиологија напредовала. Ја сам ходајућа потврда да ако имаш проблем са срцем, мораш да нађеш лекара којем ћеш да верујеш. И да га слушаш. Иза мене је осам бајпасова, седам стентова, шест инфаркта, пет коронарографија и две клиничке смрти.
Овако Петар Пеца Поповић, чувени рокенрол новинар, ведро и насмејано почиње причу о томе како је два пута преварио смрт. А богами и генетику. Јер, у његовој породици, са очеве и мајчине стране једино је мајка умрла од карцинома плућа, а да никад није запалила цигару. Сви остали су умрли од срца.
- У мојој фамилији, ја сам најстарији Поповић - потврђује саговорник „Новости“.
- Мој отац је умро у 56. години од првог инфаркта, мог ујака је на Нијагариним водопадима покосио први инфаркт са 42 године, други ујак у Шкотској, умро је у 47. години - од првог инфаркта. Мени су још 1990. године, када сам први пут оперисан, рекли да су ми године одбројане. Па, ја рачунам, да су ми ових последњих 25 година практично доигравање живота.
Продужеци, спортски речено. Али, иако је практично више од пола живота коронарни болесник, Пеца Поповић, осим породичне историје нема ниједан фактор ризика за срчане болести! Све оно што се пацијентима узима за зло када невољно дођу код кардиолога и потврди се да је болест узела маха, Пеци није на листи „грехова“ према свом здрављу.
- Никад у животу нисам запалио класичну цигарету, вегетеријанац сам последњих 36 година, не једем слано. Одувек сам, без обзира које сам послове радио, свуда ишао пешке - набраја Поповић.
- Али, моја болест ме ни у једном моменту није спречила да радим. Моја болест ми је пријатељ. Верујем да је коронарна болест ствар од које се не треба уплашити. Она вас обавезује да слушате савете оних доктора којима верујете. Да будете опрезни.
Носио је Пеца Поповић своје инфаркте лакше него неко кијавицу. Понекад је имао и среће, то изгледа долази у пакету уз храброст и вољу за животом. Током прве операције, пре 24 године, рекли су му да му је цела „лева грана“ запушена и да нема баш много шансе.
- Тада сам и доживео прву клиничку смрт. Имао сам среће да ми се деси на најбољем могућем месту - у коронарној јединици у коју су ме били угурали. После 11 минута су ме повратили на „ову страну“.
Али, на сву моју муку толико су ме током оживљавања хладили да сам добио и упалу плућа - препричава нам Пеца Поповић.
- Можда вам из приче не делује тако, али шестог дана од тог догађаја, ишао сам у Хјустон да видим неки концерт који ме је занимао.
Не сме, не може живот да стане. Дисати, радити, уживати се мора. Али бити свестан шта ради наше срце, како куца. Пеца с поносом истиче да је кроз сваку фазу од 1982. до 2014. све и један савет лекара послушао. Да би могли да се борите са бештијом званом болест срца, морате да имате поверења и у докторе и себе.
- Сваки од мојих шест инфаркта имао је различите симптоме, и сваки пут када сам долазио у коронарну јединицу, питали би ме: Шта је сада било Поповићу? Ја сам им увек објашњавао да сам имао другачији феномен бола.
Пеца Поповић је, рекло би се, бољи наук кардиоваскуларним пацијентима, него све рекламе, све бројке и билборди. Прво што срчани болесник мора да научи је да се не стиди своје болести, каже наш познати рок новинар и додаје да према својој болести морамо да се носимо исто као према дуговима ка банци, и стварности у којој живимо.
- Први инфаркт задесио ме је у моменту када нисам слушао своје срце - уверен је Пеца Поповић.
- Био сам уредник једног часописа, радио сам до четири по подне, дошао кући, било је лето и велика врелина. Сачекало ме је пет тона угља који је требало да унесем, а после тога, од 10 увече сам са Дином Чолић водио поноћни телевизијски програм. Дошао сам кући у два ујутру, легао и пробудио се у базену пуном воде, са несносним болом.
Када је први пут отишао у Америку да угради стент код чувеног професора Коломба, 1996. године, уместо два, добио је седам. Са чак 14,5 сантиметара „олука“ који чува његово срце, Пеца Поповић био је први у свету који је добио толико стентова само на једном крвном суду. Захваљујући томе је, верује, преживео ужасан срчани удар 2001. године. Лекарима и сопственој дисциплинованости може да захвали што и даље игра овоземаљски рокенрол.
Имамо врхунске кардиологе
Када сам се после једне од интервенција у Хјустону пробудио, прво што сам чуо је: ми се не знамо, али ја волим „Индексе“. Био је то лекар, Словенац, који је радио у шок соби. Онда ме је професор Кул прво питао да ли ја знам Бошка Ђукановића, нашег чувеног кардиолога. Где год сам ишао, од Милана, Лондона, Хјустона, увек сам чуо све најлепше о нашим кардиолозима. Ми живимо у земљи сиромашног здравства коме много тога недостаје, али имамо сјајне лекаре и кардиологе, много боље него што их као земља која у њих инвестира, заслужујемо - уверен је Пеца Поповић.
Млад доктор, млад пацијент
Имао сам срећу да је у стару зграду „Политике“, која се налази изнад кафане „Шуматовац“, сваког уторка и четвртка долазио млад доктор да дели савете - присећа се Пеца Поповић. - Тврдио је да су новинари под великим стресом и да треба да одемо на контролни преглед срца. Ја сам једини отишао. Он је био млад доктор, а ја млад пацијент. Он је данас председник највећег светског Удружења за срчану слабост, др Петар Сеферовић, мој лекар и пријатељ.
Коментари (1)
Остави коментар20.06.
2014.
bravo, Peco!
Napred, prijatelju, muzika nas je spasla.
Одговори