Вести
18. 06. 2014.
Сива зона емитера
Да ли представници Оебса заиста мисле да исту шансу у Србији имају домаћи приватни медији, који се финансирају из сопствених извора, и привилеговани страни канали.
За сваку похвалу је ангажовање Оебса да заштити редакције и новинаре од притисака, да се обезбеди седмој сили несметано извештавање и да им се гарантује апсолутна слобода. Добро је што су и амбасадор ЕУ у Србији, као и његове колеге из најутицајнијих земаља стали у заштиту српских медија и властима у Србији отворено поручили да је слобода медија – фундаментално право у свим уређеним државама.
И сам сам више пута писао ЕК, Оебсу, а у разговорима са амбасадорима утицајних земаља указивао на проблем СОС канала, коме су Рател и РРА на јавном конкурсу доделили неисправну фреквенцију и тако га довели на руб пропасти, одузевши му не право на слободу, већ – право на рад. Нажалост, никада се Оебс није огласио овим поводом.
Годинама покушавам да скренем пажњу на још један проблем који озбиљно угрожава опстанак домаћих емитера. То је статус прекограничних канала – ТВ канала који своје програме емитују из иностранства, а реемитују их на територији Србије. Наша држава се обавезала да тим каналима омогући реемитовање, али без прекрајања и мењања садржаја. Међутим, свакодневно на више од 50 тих ,,прекограничних канала” крши се Европска конвенција и Закон о прекограничној телевизији, који у члану 2 став б експлицитно дефинише да је „реемитовање – преузимање комплетних и непромењених садржаја услуга телевизијског програма”, што значи да се рекламе на овим каналима незаконито емитују из импровизованих студија у Београду, а новац одлази на рачуне тих канала у иностранство.
Иако Оебс заговара принцип „једнаке могућности за све медије” (,,недискриминаторно пословно окружење”), све ове године није им засметало што су ти канали у Србији ван правног, фискалног и пореског система Србије, нити су се икад заинтересовали за овај проблем који угрожава опстанак медија који имају дозволе РРА и за које важе сви закони државе Србије.
Јер замислите да у Кнез Михаиловој улици имате кафану (читај: домаћи емитер), у којој ради десет људи, и за чији рад плаћате све порезе и дажбине, исплаћујете им плате, за сваку услугу издајете фискални рачун. Уредно плаћате и кирију за изнајмљени локал, фирмарину и све друге комуналне таксе. Међутим, поред вашег локала је комшија – „странац” из ЕУ (читај: прекогранични канал). И он има десет радника, али нису пријављени, исплаћује их у кешу, на локал не плаћа кирију, не издаје фискалне рачуне, не плаћа ПДВ, порезе ни доприносе... У ваш локал редовно долазе разне инспекције, комшијин заобилазе... И пошто нисте у стању да издржите конкуренцију затворићете кафану. У ваш локал (читај: домаћи емитер) усељава се нови газда (читај: прекогранични канал) и тако у читавој Кнез Михаиловој (читај: Србији) су све нове кафеџије (читај: прекогранични канали). Некадашњи власници (читај: домаћи емитери), уз дугове и кредите, одлазе у стечај, а њихови радници на улицу и на биро...
Да не би сви домаћи емитери доживели судбину „кафеџија” из Кнез Михаилове, постављам питање мисији Оебса у Београду, госпођи Дуњи Мијатовић и свима који су, с правом, забринути за слободу и положај медија у Србији и због притисака којих засигурно има – да ли знају да се више од 30 одсто новца од маркетиншког буџета намењеног електронским медијима у Србији налази у тзв. сивој зони и одлази преко границе? Да ли заиста мисле да исту шансу у Србији имају домаћи приватни медији, који се финансирају из сопствених извора, и привилеговани страни канали, који програме реемитују у Србији, без обавезе да поштују било који закон Србије ?
Власник и директор СОС канала
Коментари (1)
Остави коментар19.06.
2014.
Problem kablovskog reemitovanja
"Kablovsko reemitovanje", u smislu Direktive 93/83/EEC, označava istovremeno, nepromenjeno i neskraćeno reemitovanje od kablovskog ili mikrotalasnog sistema za prijem od strane javnosti početnog prenosa iz druge države članice, žičnim ili bežičnim putem, uključujući i putem satelita, televizijskih ili radio programa namenjenih za prijem od strane javnosti.
ОдговориDa je u Zakon o radiodifuziji svojevremeno uneta gornja definicija i odgovarajuca odredba o kablovskom reemitovanju, ne bi dolazilo do nedozvoljenog menjanja i prekrajanja sadrzaja. Verovatno ce ovaj nedostatak biti ispravljen u novom Zakonu o elektronskim medijima.