Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Без цензуре нема самоцензуре
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

03. 06. 2014.

Извор: РТВ

Без цензуре нема самоцензуре

Након повлачења појединих блогова који су били критички усмерени према актуелној влади, а након тога и обарања сајта "Пешчаника", део домаће и стране стручне јавности указао је на то да је бачена сенка на слободу медија. Има ли цензуре код нас?

Реагујући на иступање Дуње Мијатовић у којем је позвала власти Србије да престану да се мешају у рад интернет медија, премијер Вучић позвао је ОЕБС да докаже да је влада Србије умешана у онеспособљавање сајтова "Друга страна" и "Телепромптер", или у скидање нечијег блога. Новинар Балканске истраживачке мреже Слободан Георгијев ипак верује да цензуре има.

"Готово сам сигуран да без цензуре не може бити аутоцензуре. Дакле, без тог осећања да ће неко можда вас назвати да вам нешто забрани да објавите и кажете, нећете сами себе блокирати", каже Георгијев.

Председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић, са друге стране, сматра да је Дуња Мијатовић требало прво да пита власника Блица, ко је скинуо блог, а не одмах да нападане српску владу.

"Она не пита Аxел Рингиер Спрингер шта се десило у Београду, зашто је нестао блог са сајта Блица, него оптужује српску владу. Мени је то доста шокантно", оцењује Љиљана Смајловић.

Слободан Георгијев каже да је БИРН-ово истраживање показало да пресудну улогу у самоцензурисању медија има веза између политике и власништва рекламног простора.

"То је механизам успостављен у ранијем периоду, заправо од 2003/2004. године, у коме су људи који су у врху политичких странака заправо преузимали посао куповине тог медијског простора. Тај посао сада је само преузела једна структура која се налази у близини Александра Вучића. Дакле, иста ствар само други људи", истиче Георгијев.

Љиљана Смајловић допушта могућност да има маркетиншког утицаја на уредничку политику, али додаје и то да је ОЕБС о томе требало да говори и раније.

"Када се појавио извештај Верице Бараћ о корупцији и стању у медијима тада се ОЕБС држао резервисано, није чак хтео да седи за столом председавајућег. Тада је ОЕБС тврдио да мора да се држи по страни“, подсећа Љиљана Смајловић.

Осим самоцензуре, ових дана било је и других покушаја гушења слободе у медијима о чему је сведочио и заштитник грађана Саша Јанковић.

У редакцији "Пешчаника" кажу да им је сајт оборен са сервера Универзитета Мегатренд и са неколико адреса у иностранству након што је објавио анализу доктората министра Небојше Стефановића за који је неколико професора оценило да је у доброј мери плагијат.

Адвокат Слободан Кремењак подсећа да је ту реч о кривичном делу и поздравља то што је тужилаштво покренуло истрагу о томе. Из овог се могу извући и два закључка, каже он.

"Први је да би медији морали да поведу више рачуна да унапреде технолошке методе заштите. Уколико већ нисмо спречили, постоји законом уређен поступак у којем се зна ко је за шта надлежан. Тај ко је надлежан је почео да поступа па да видимо какве ће одлуке на крају донети", каже Кремењак.

ЕБУ или Европска асоцијација јавних сервиса, сматра да је забрињавајуће по стање слободе медија уколико се поједини сајтови обарају због цензуре, каже за наш програм пројектна менаџерка те организације која окупља све јавне сервисе у Европи, Радка Бечева.

"Независност је једна од најважнијих вредности ЕБУ усвојених на скупштини наше организације и то је једина вредност око које су све наше чланице биле једногласне. Мислим да је јако битно да имамо слободан приступ информацијама и забрињавајуће је ако на медијској сцени имамо затварање сајтова због цензуре", наглашава Бечева.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси