Вести
03. 06. 2014.
Доктори демагогије
Катастрофалне поплаве су прошле уз десетине жртава. Материјална штета мери се милијардама евра.
Српска православна црква је у препознатљивом магијском стилу одржала молебан за престанак кише, баш као што је пре пар година у Ваљеву одржала додолски обред (можда су премолили, што би рекли циници). Председник владе се пред камерама брецао на министре, претварајући их у малолетне послушнике, док је начелника генералштаба послао да командује одбраном једног града од поплава. Тиме је посредно изразио неповерење у способност свих потпуковника ове земље, тј. војске у целини. Но, средства масовног општења, телевизије и новине, готово се утркују у уздизању генијалности председника владе.
Критике власти се могу чути у свега четири ауторске телевизијске емисије на РТС-у, РТВ-у и Б92, те прочитати у два најугледнија дневника и пар недељника у Србији. Ту је, наравно, и интернет, где је ширина и јачина критике већа. Оно што је, међутим, веома опасно јесте ауторитарна тежња власти да успостави апсолутну контролу над друштвеним животом тако што ће и ову више но скромну количину критике угасити.
Треба отворено рећи, док су идеологију Српске радикалне странке „напредњаци” напустили, што је добро, дотле су ауторитарно-демагошки политички стил Војислава Шешеља задржали. Види се то најбоље у презирању институција, јер министри не смеју бити личне слуге председника владе пошто обављају важне државне функције.
Начелник генералштаба није мали од палубе. Средства масовног општења нису пропагандни штабови вође и владајуће странке. А заштитник права грађана се не сме демагошки нападати као човек који има превисоку плату, онда када критикује очигледни напад власти на права грађана, као што је у овом случају право на оптималну обавештеност о стању у држави и друштву.
Када министар унутрашњих послова и бивши председник Народне Скупштине Републике Србије, генијални др Небојша Стефановић, за две године напише докторат и одбрани га на угледном Мегатренду, упркос томе што је пре неколико година имао становитих тешкоћа да заврши макар годину дана основних студија на Универзитету у Београду, онда је то за академску, па и ширу јавност веома занимљиво.
Не чуди стога што су се колеге забавили мало том дисертацијом и нашли да у основи не одговара наслову, да је делом плагирана, те да је методолошки неуко постављена (управо је методологију ове дисертације учени ректор Мегатренда нарочито препоручивао пажњи). Сада је др Стефановић министар. Не треба очекивати његову оставку, као што раде министри у цивилизованим земљама, нпр. у Немачкој, јер Србија, нажалост, а благодарећи овој и претходним властима, није цивилизована земља.
Узгред, логично би било да је као доктор за управљање метрополом, др Стефановић именован да гради Београд на води, ако вођа СНС-а има поверење у њега и његов научни рад (јер у политички очигледно има упркос повременим издирањима на достојанственог му кума). Могуће је да постоји бојазан да би се то завршило Београдом под водом, али није извесно, ако се боље размисли, ни да ће са Малим бити боље, имајући у виду његове противречне изјаве током поплаве Обреновца. Проблем је, међутим, што су се услед контроле телевизија с националном фреквенцијом те изјаве могле видети само на интернету.
Стога се приступило обарању сајтова на којима су се оне могле наћи. Уопште, обарање сајтова где има по власт критичких текстова постаје манир владајуће странке. Остаје да се види да ли ће она следити Тајипа Ердогана, турског премијера, који се у популарности међу Турцима такмичи с популарношћу Вучића међу Србима, познатог по забрањивању „Фејсбука”.
Нажалост, и нестраначки стручњаци у Влади Србије, иако биографије завређују поштовање, не уливају поверење. Наиме, министар просвете изричито рече да не сматра својим послом да прекине изузетно штетну праксу страначког постављања директора школа. Према томе, није могуће очекивати позитивне помаке ни у просвети ни у науци, јер не само да нема средстава у буџету, не само да међу министровим сарадницима нема ниједног стручњака за друштвене науке и хуманистичке дисциплине, већ недостаје и личне куражи да се супротстави страначком резону по цену одласка с функције.
У међувремену, новоизабрани вођ ДС-а, рече да раздаљина између Београда и Новог Сада износи „35 километара када се иде ауто-путем”. Стога неће бити проблема да истовремено председава извршном влашћу Војводине у Новом Саду и
Демократском странком у Београду. Једини је проблем што раздаљина износи 95 километара, па се вероватно ради о неспретном покушају заобилажења истине. Рђав је то предзнак.
*Доцент на Филозофском факултету у Београду
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.