Вести
02. 06. 2014.
Велики интерпретатори
Камерна музика ређе се може чути на таласима нашег радија – о Првом програму нема смисла ни говорити, будући да је уметничка музика са његовог таласа протерана, изузев што јој је додељена једна ноћ у седмици, као и радним даном педесетпетоминутна емисија „Сусретања” у којој обично има више говора него музике.
На Другом програму има камерне музике, али како уреднице воле да говоре, пропраћена је опширним говорним коментарима. За разлику од Дугог, на Трећем програму има камерне музике са мало, али сасвим довољно говора. Случај је хтео, да једнога дана слушамо музицирање два реномирана светска гудачка квартета. Најпре смо слушали гудачки квартет „Изаи” из Париза, и то у емисији „Време музике” на Другом програму. Уредница и водитељка емисије, Маја Чоловић- Васић у својим предугим интервенцијама саопштила је ваљда све што је могла наћи на сајту овог ансамбла и у књижицама дискова, тако да смо од музике чули све саме фрагменте дела Хајдна, Стравинског и Дебисија. „Време музике” претворило се у време говора и музике!
Истога дана увече, на Трећем програму слушали смо у редовној серији „Велики интерпретатори”, емисију посвећену гудачком квартету „Такач” из Будимпеште. Најпре смо чули кратак информативни увод о овом гудачком квартету, који су основали студенти будимпештанског Конзерваторијума „Франц Лист” 1975. године, да би одмах по формирању, почели да постижу успехе и добијају признања на међународним конкурсима. Најпре су снимали за мађарску дискографску продукцију „Хунгаротон”, поред осталог све квартете Бартока и Шумана. Затим су снимали и за друге познате европске дискографске куће. Потом смо чули дела Луиша Фреиташа Бранка и Гудачки квартет бр. 3, оп. 67. Јоханеса Брамса у одличној интерпретацији овог ансамбла. Тако су љубитељи камерне музике могли у једном дану на истом таласу, а на два програма, слушати одабране странице из партитура великих мајстора, и то у сјајним извођењима.
Узгред да кажемо како сматрамо да би се у јавним емисијама, које се изводе једном месечно у Студију 6, поред различитих бендова и других углавном необичних састава, могао појавити и неки гудачки квартет, клавирски трио или неки други класични камерни музички ансамбл. Некад, у почетној ери радиофоније често су камерни ансамбли музицирали у студију и попуњавали замашни део програма. Живо музицирање у студију, са публиком или без ње, донекле разбија херметичност радио-програма. Наравно, залажући се за „живе” музичке емисије, никако не желимо одрицање од репродукције снимљеног звука. (Радио Београд 2 и 3, 29. мај)
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.