Вести
30. 05. 2014.
Ванредно у медијима
Ванредна ситуација која је била на снази седам дана у Србији због великих поплава изазвала је ванредно стање и у медијима. Нарочито на интернету.
Мистериозно су нестајали блогови и текстови у којима се појавила критика власти због настале ситуације у земљи, а неки су „због ширења панике“ задржани у притвору па пуштени. Појавиле су се иницијативе да се престане са цензуром у медијима, а из истог разлога и ОЕБС је критиковао власт.
Међутим, представници власти и највеће владајуће партије СНС упорно тврде да они немају везе с тим нити да су приметили да постоје било какви притисци на медије. И премијер Александар Вучић категорично је одбацио оцене да постоји цензура, али и да је изненађен нетачним информацијама ОЕБС-а. Ко је цензурисао медије, не можемо да тврдимо. Али, симптоматично је да су спорни само текстови у којима се критикују потези власти. И то не новинарски текстови, са можда неким нетачним подацима, већ блогови, мишљења и оцене појединаца. А не заборавимо да свако има право да каже шта мисли. Критиковао власт или било кога, или хвалио. А управо је интернет у савременом свету постао најкоришћенији простор у којем то право сваког грађанина долази до изражаја. И то би требало да је основа демократије. Макар у теорији.
У Србији су због наводног ширења панике на друштвеним мрежама, изношењем неистинитих информација о броју жртава од поплава, три особе приведене и одређен им је био притвор до 30 дана, након чега је јуче саопштено да им је притвор, ипак, укинут. По ком основу је њима уопште и био одређен притвор? То није сасвим јасно. А није јасно ни на који су начин они својим писанијама на Фејсбуку или Твитеру изазвали панику или, како у закону пише, реметили јавни ред и мир. Последице њиховог писања нису видљиве. Нити доказане.
С друге стране, имамо насловне стране појединих таблоида са натписима великим словима „Мртва тела плутају по Обреновцу“, „Потоп!“, „Водена стихија!“, „Вода гора од бомби!“, „Потоп прети Београду“... Одговорни за те насловнице нису приведени, иако је већа могућност да се тако изазове паника у јавности него на Фејсбуку међу ограниченим бројем виртуелних пријатеља. Уместо закључка, подсетићемо на речи заштитника грађана Саше Јанковића. „Свако има слободу да буде критичан, да буде критизер, да буде оптимиста и песимиста, да верује или не верује, да подржава или оспорава, да ниподаштава, велича или буде равнодушан, да ћути или говори и да ставове и идеје слободно и јавно тражи, прима, даје, размењује и шири.“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.