Вести
28. 05. 2014. Политика
Поплава и муљ пропаганде
За мање средине погођене подивљалим рекама је било од виталног значаја да се пробију у велике медије, јер ко је далеко од медијских очију, попут Крупња,далеко је и од београдског срца
Поплава избаци на површину оно најбоље и оно најгоре. Поплава је прошла и ми се сада суочавамо са њеним последицама. Пребројали смо жртве и рачунамо штету коју нам нико неће надокнадити. Свака помоћ је добродошла, али помоћ је више утеха но надокнада за изгубљено. Поплава је показала и како можемо ако се ујединимо око циља, али и како све стоји док се људи расправљају.
Генерал Диковић, херој oдбране Шапца који би пао да он са екипом официра и добровољаца није стигао на прву линију одбране, са одушевљењем је причао о младости на насипу. Показало се као кључни потез то што је послат начелник генералштаба са официрима да организује неорганизовану одбрану овог стратешки важног простора. Поплава је донела бројне жртве и огромну штету која је у пољопривреди ненадокнадива, али и солидарност и храброст младих који су показали да могу и хоће.
Поплава је донела и нове хероје спасиоце који су ризиковали своје животе. Не смемо их заборавити, више због нас но, због њих. Поплава и све оно око ње је у политичком смислу донела нови ниво солидарности и јединства око виталних циљева, што је код нас изузетна реткост. Влада на челу са Вучићем се суочила са природном стихијом како је знала и умела. Иако нису имали формална овлашћења они су ризиковали и преузели команду у моменту кад су одговорни председници општина били немоћни или у хаосу. То је било неопходно урадити. Последица тога је нови виши ниво подршке јавности коју има има Вучићева влада.
Да ли смо као друштво били неспремни? За овакву катастрофу нико није био спреман. Да ли смо могли бити спремнији? Наравно. Да ли је добар систем у коме неки градоначелник има овлашћења да самовољно опструира одбрану од поплаве? Наравно да није. Да смо имали цивилну заштиту и бројнију војску ситуација би била значајно другачија. Цивилна заштита је као систем укинута у време Милошевића, а војска смањена у време власти Д(О)С-а.
Но, за оним чега нема не вреди жалити, иако би у неком модерном и мобилном облику било потребно обновити цивилну заштиту у којој би радили професионалци за овакве ситуације. Како су медији испратили ову катастрофу? Кад се схватило да је враг однео шалу сви су се уозбиљили и дали су свој допринос одбрани.
Медијски фокус је покривао градове попут Обреновца, који је потпуно девастиран, или других где се налазе енергетска постројења или су близу Београда, док су неки даљи и „мање битни” били на маргини догађаја. За мање средине погођене подивљалим рекама је било од виталног значаја да се пробију у велике медије.
Јер ко је далеко од медијских очију, попут Крупња, далеко је и од београдског срца. Алтернативни медији на интернету попут сајтова и друштвених мрежа су показали своје јанусовско лице. Са једне стране је велики позитиван допринос друштвених мрежа, пре свега „твитераша”, у лоцирању људи које треба спасити. Они су одрадили велик и непроцењив посао.
Са друге стране једна мањина је користила друштвене мреже да шири конфузију и изазива тензије ширећи непроверене информације и дезинформације. Тиме су могли направити непроцењиву штету да су се страх, огорчење и паника проширили у већој мери. На сву срећу па је већина те информације прихватала условно, иако је у моменту кад не зна где су му ближњи неко могао направити свашта да је поверовао свему што је „чуо”.
Бруталан пример такве опасне работе је ширење непроверене информације о стотинама или хиљадама мртвих у Обреновцу. Оне се нису појавиле само на друштвеним мрежама, њих су продуцирали и дистрибуирали и интернет сајтови који имају статус медија или су од читаоца доживљени као такви.
Затим су интернет групације преузимале такве „вести” па су се оне шириле као лавина. Надамо се да није била ничија намера да свесно шири лажне вести о броју страдалих да би се сензационализмом промовисао као „борац за истину” или пак да би водио кампању против владе „која крије истину”.
То је злочин узнемиравања јавности уперен против своје државе. Ратна пропаганда против свог народа. Све владе у свету се оштро обрачунавају са смутљивцима и онима који изазивају хаос и панику у време кризе. Осим у Србији, јер би то овде било окарактерисано као кршење медијских слобода. Поплава је избацила на површину оно најчистије, али и муљ у нама.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.