Вести

17. 05. 2014.

Аутор: Никола Томић Извор: Данас

Слобода медија добра и за власт

Нилс Рагнар Камсваг, амбасадор Краљевине Норвешке у Србији, у разговору за Данас

 

Када имате владу коју у парламенту подржава 80 одсто посланика, то може бити веома добро за усвајање и спровођење тешких реформских мера, али у исто време свака власт у свакој демократској земљи би требало да има слободну јавност и активну и конструктивну опозицију.

Представници владе, политичари, имају право на личну повређеност и емоције, међутим, то не сме да утиче на слободу медија и контролну улогу јавности - каже за Данас Нилс Рагнар Камсваг, амбасадор Краљевине Норвешке у Србији, у интервјуу поводом великог празника који та земља ових дана обележава - 200 година од усвајања Устава.

Како оцењујете економске реформе које су најавили актуелна Влада Србије и премијер Александар Вучић?

- Мислим да је премијер Вучић у експозеу пред парламентом дао веома добру и веома искрену оцену стања у српској економији, што је одлично полазиште за све што треба да се уради. Изазови су велики, али амбиције из програма Владе су обећавајуће, а као врло позитивно сматрам и јасно изражену вољу да се предузму неопходне мере. Ипак, ситуација је тешка и једна ствар је имати добар програм, а друга успешно га применити. Постоји много тога што треба радити у исто време. На пример, мора се смањити дефицит, мора се успоставити фискална стабилизација, али ако сувише смањите потрошну способност становништва, доћи ће до стагнације укупне економије. Позитивно је што је Влада Србије свесна свега овога и биће веома тешко постићи тај баланс између мера неопходних за фискалну консолидацију и једног разумног нивоа потрошње. Ствари су врло компликоване. Реформа пензијског система ће бити врло важна. Добро је то што је премијер свестан да се нешто мора предузети са пензијама, али бојим се да ако се с тим буде превише чекало, стопа дефицита би могла порасти с пројектованих 7,1 одсто на 8 одсто БДП-а. Такође, постоје и дневни изазови које је немогуће предвидети, попут актуелних поплава. Штета коју ће поплаве нанети пољопривредној производњи у овој години могла би бити значајна.

Ви, дакле, мислите да је ефикасна реформа пензијског система неопходна. И како оцењујете то што су неки министри уверени да до смањења пензија мора доћи одмах, док премијер Вучић сматра да би с тим требало сачекати?

- Имам пуно разумевање за премијерову политичку процену и заиста је јасно да значајан број пензионера већ има јако мала примања. Из тог угла, разумљиво је размишљање о томе да ли треба приступити редукцијама. Ту се, међутим, поставља питање - постоји ли било каква довољно добра алтернатива? Премијер ће наредних неколико месеци покушати да нађе одговор. Мислим да ће бити врло тешко, практично немогуће, избећи реформу система пензија, које захватају један велики део државног буџета. У реформи подразумевам и потребу значајног повећања минимума година и радног стажа за одлазак у пензију, који је у Србији на ниском нивоу, много нижем него, на пример, код нас у Норвешкој. У нашој земљи у пензију се иде са 67 година, а има захтева од самих грађана да се и старијима од 70 омогући рад. А животни стандард у Норвешкој је значајно већи него у Србији.  

Шта мислите о стању у државној управи Србије, која ће такође бити у фокусу најављених промена?

- Реформа администрације на државном и локалном нивоу биће један од неопходних и најважнијих послова ове владе и то је нешто што је немогуће обавити за једну годину. И ту ће бити важно постићи баланс. С једне стране, смањење плата је вероватно неопходно, али с друге стране то свакако неће повећати ентузијазам код запослених у управи да раде више и боље. Такође, врхунски стручњаци који раде у државној управи свакако нису довољно плаћени у односу на приватни сектор, а Србији су у периоду структурних реформи и преговора са ЕУ такви експерти све неопходнији. Апсолутно је јасно да ће влади и политичарима бити веома тешко да истовремено усклађују све приоритете који су често међусобно супротстављени и да притом решавају свакодневне проблеме, попут најновијих поплава, који свакако изискују и ресурсе и енергију. Мислим да је врло важно то што је премијер Вучић свестан свих ових тешкоћа, а какав ће резултат актуелна влада постићи, требало би да буде јасно после првих пола године њеног мандата. Стабилна подршка коју је Влада добила у парламенту требао би да донекле олакша њену позицију.

Када почиње и када се завршава радно време запослених у Амбасади Норвешке?

- Па, углавном је флексибилно, али званично је од пола девет ујутру до четири поподне.

Хоће ли запослени у државној управи Србије радити више од Норвежана са радним временом од пола осам ујутру до пола четири поподне?

- Не знам, то зависи од њих, а код нас се свакако много ради...

Па, шта мислите, да ли ће се радне навике српске администрације побољшати с новим радним временом?

- Све што могу рећи је да ми у Норвешкој имамо другачију традицију социјалног дијалога него што је овде у Србији. Све владине мере у Норвешкој које се односе на запослене у администрацији, јавном сектору и томе слично морале би бити договорене са синдикатима. Ми имамо веома активне синдикате који желе да се и те како питају о свему што се тиче запослених. На пример, влада код нас не би могла да смањи плате службеницима без консултација са синдикатима.

Дакле, у вашој земљи ни радно време не би могло бити промењено без разговора владе са запосленима, односно без ширег дијалога?

- Да, не би могло. Али, поновићу, ми смо земља са другачијом традицијом и неким другачијим процедурама и обичајима. Норвешки синдикати су врло динамични и укључени у све процесе, а истовремено су врло одговорни и реалистични у својим захтевима. Када, рецимо, преговарају о платама, спремни су да озбиљно узму у обзир економску ситуацију целе земље. Испада да у земљама са слабим синдикатима имате такмичење у радикализму, а у земљама са снажним синдикатима они су и те како разумни и одговорни. Н. Т.

Два века устава Норвешке

Норвешка краљевина ових дана обележава велики празник - 200 година од проглашења свог устава, који је на снази и данас, наравно са одређеним изменама. Уз прилагођавања духу времена, међу којима је и најновија измена уставне одредбе по којој већина чланова владе морају бити припадници лутеранске Цркве Норвешке, основне вредности су задржане пуна два века, а међу њима је можда најважнија посвећеност држави заснованој на снажним институцијама у служби грађана. А институције су, како амбасадор Камсваг наглашава, кључне за здраву економију. Управо је Устав Норвешке био главни предуслов за њен економски просперитет, много важнији од нафте и рибе, како се у свету обично сматра, указује саговорник Данаса. Поводом два века уставности Норвешке, амбасада ове земље у Србији организује и ових дана и током целе године низ активности.

Камсваг: Слободни медији и активна опозиција добри и за владу

Да ли постоји довољно дијалога и слободне дебате у друштву у Србији?

- Принципијелно се може рећи да слободне дебате увек и свуда треба да буде више, у сваком друштву, па и у српском, и да она мора да буде охрабривана. У том контексту, постојање слободних медија који критички извештавају о влади и покрећу јавну дебату о свим питањима од јавног значаја од изузетне је важности за Србију. Када имате владу коју у парламенту подржава 80 одсто посланика, то може бити веома добро за усвајање и спровођење тешких реформских мера, али у исто време свака влада у свакој демократској земљи би требало да има снажну и конструктивну опозицију и слободну јавност. Врло је важно за успешан рад сваке владе да увек постоји неко ко ће постављати критичка питања и кориговати је и покушавати да конструктивно утиче на њу.

Како онда коментаришете то што људи из врха владајуће СНС неретко на било какву критику одговарају порукама да су њихови неистомишљеници уједно њихови лични противници и противници реформи, да су тајкуни или раде за тајкуне и слично?

- Од кључне је важности за свако успешно и демократско друштво да постоји слободна штампа, да се у јавности слободно преиспитује свака одлука владе, да постоји отворена и широка расправа о питањима од јавног значаја, као и да постоји снажна, динамична и конструктивна опозиција. Генерално, многи политичари било где у свету не воле да буду преиспитивани, критиковани и контролисани, али њихова лична мишљења и емоције о томе не смеју бити препрека и не смеју да утичу на слободну јавност и друштво, који свуда, па и у Србији, треба да контролишу и критикују власт. Позитивно је то што је премијер Вучић у свом експозеу нагласио важност слободних медија.

А како видите стање у којем се налазе опозиционе политичке партије?

- Мислим да је јако тешко видети да у Србији постоји активна, конструктивна опозиција међу странкама. Опозиционе партије се већ извесно време труде да се стабилизују и више су посвећене својим унутрашњим питањима него активном деловању. Биће занимљиво видети шта ће се дешавати када се тај процес једном заврши. Никола Томић

Парада поноса

Краљевина Норвешка је у последње две године донирала око 400 милиона евра, од чега највише државним органима, за пројекте оснаживања ЛГБТ права, и у јавности је доживљена као један од најактивнијих заговорника Параде поноса у Београду. Амбасадор Камсваг изражава наду да ће Парада ове године коначно бити слободно одржана и скреће пажњу да је неопходно да од представника власти стигну недвосмислене поруке у прилог том догађају. "Питање ЛГБТ људских права далеко превазилази тему Параде, али њено неодржавање, односно забрана, симболички указује на то колико је лоше стање тих права", каже амбасадор Норвешке.