Вести
13. 05. 2014.
Пропаганда је победила новинарство
Даница Вученић, новинарка Радио-телевизије Војводина, говори за Данас
Стање у медијима није ни боље ни горе него у друштву. Медији су на неки начин слика друштва у којем живимо. Пропаганда је победила новинарство у Србији. Не знам да ли ће се ситуација променити у наредном периоду, али у овом тренутку медији, начелно, не одговарају на питање зашто је нешто битно за грађане. Мислим да је јавни интерес у другом плану и да су интереси појединих политичких, бизнис и других група заправо предоминантни, каже за Данас Право Даница Вученић, новинарка Радио-телевизије Војводина и ауторка емисије "Један на један".
- На другој страни, имамо процес и комерцијализације и таблоидизације медија.
Слажем се са омбудсманом Сашом Јанковићем да није више у питању таблоидизација медија него да је реч о таблоидизацији државе. Треба да поставимо питање како је могуће да институције државе допуштају да одређене ствари улазе у јавни простор преко таблоида. Поента је, дакле, у држави и институцијама, а не у таблоидима - истиче Даница Вученић.
Шта је опасније по медије, цензура или аутоцензура, која је узела маха у Србији?
- И једно и друго је опасно. Цензура је друштвени проблем, то је политичка мера. Аутоцензура је индивидуални осећај који мора бити узрокован нечим, страхом на пример. Прво треба да поставимо питање како је могуће или зашто се то уопште догађа. Ја немам одговор на то питање, али бих волела да га добијем.
Зашто се деведесетих година када су летеле главе нисмо кукавички понашали, а сада осећамо страх из не знам ког разлога? То значи да је клима у друштву таква. Ништа није оправдање да се ми бавимо пропагандом, а не новинарством.
Колико су новинари одговорни за такво стање у медијима?
- Ако новинар иде са нелагодом на посао свако јутро размишљајући о томе да ли ће му на крају радног времена бити саопштено да сутра остаје без посла и да не мора да долази, онда постоји проблем. Професија тако не може да функционише, јер ми немамо своју друштвену улогу. На другој страни, веома је важно да актуелна влада и премијер Вучић схвате да су медији ту да штите јавни интерес, да одговарају на питања зашто је то битно за публику, да врше функцију адвоката своје публике. Ми смо ти који би требало да у име публике питамо пре свега власт да нам објасни одређене одлуке и анализирамо шта власт ради.
Критика и сумња и неповерење морају бити саставни део нашег посла. То сада није случај. Не разумем зашто је владајућа партија толико осетљива на критику.
Имају невиђену међународну и невиђену унутрашњу подршку. Демократско друштво мора да има дебату, а то овде недостаје. И ту мислим да је одговорност медија, такође. Власт мора да схвати да ако критикујете неку одлуку, да то не значи унижавање лика и дела било ког политичара, већ критикујете одређену одлуку. То морају да схвате и медији - да разговарају о одлукама, не о личностима.
Кад ће у Србији политичари схватити да они треба да се плаше медија, а не медији њих?
- Када будемо успоставили основне стандарде демократског друштва. Када систем почне да функционише. Када се донесу закони и не само да се донесу већ и када почну да се примењују у правом смислу те речи.
Влада је донела одлуку да се укида претплата за јавни сервис и да ће се финансирати из буџета, што је отворило страх јавности да ће се утицати на уређивачку политику. И онда имамо ситуацију у којој у дану избора владе највећа владајућа партија издаје саопштење у којем критикује извештавање РТС.
- Јавни сервис плаћају грађани и грађанке. У овом тренутку решење да се иде на буџет је катастрофално. Али и у том случају грађани плаћају јавни сервис, али преко буџета. Да ли то значи да је мени онда главни и одговорни уредник председник владе, јер ме плаћа из буџета? То је једна фаза подржављења јавних сервиса. Влада Србије и Вучић, који је одлучио да се више не плаћа претплата, немају јасну слику шта хоће од тога. Заступник сам постојања јавног сервиса и увек сам плаћала претплату сматрајући да без обзира што јавни сервис није био у служби грађана и грађанки, није задовољавао моје потребе и очекивања, да са својих 500 динара месечно доприносим да јавни сервис функционише. Јавни сервиси морају бити критичнији према влади него комерцијални медији.
А да ли било који политички чинилац има право да критикује медије на тај начин?
- Наравно да и медији морају да трпе критику. Али, из саопштења СНС о РТС се није могло видети на шта се оно односи. То је порука свим медијима. Ако највећа партија са историјском подршком, спољном и унутрашњом, буде осетљива на један детаљ из јутарњег програма, што смо сада схватили, онда питам шта би било да постоји озбиљна дебата и критика у Србији. Свако има право да критикује и медије, али ако владајућа странка константно шаље поруку да је Србија озбиљна држава, са институцијама система које функционишу, онда нека тужи тим институцијама ако је неко изрекао лаж или било шта због чега би могао бити тужен. Овако, ја сам то разумела као класичан притисак који је порука не само РТС него и свим осталим медијима.
Како стати на пут најпре цензури и колико би времена требало да се медији у Србији доведу у ред?
- Не знам одговор на питање колико треба времена. Мислила сам да ћемо ми после 2000. то да решимо одмах. Питање аутоцензуре, односно страха мало је индивидуална одлука и индивидуални осећај. Као појединци морамо да рашчистимо сами са собом - ако сам новинар, идем да радим као новинар, а ако се бавим пропагандом, онда идем у неку агенцију која се тиме бави. Други ниво је питање професије у целини чије интересе формулишу различите асоцијације и удружења медија. Они морају да се изборе. Уосталом, поље слободе и права није затворено право које може да се реши и да се иде даље. Она се стално и изнова освајају.
Бринем се што наша професија нема порив да осваја више слободе, ми пристајемо на мање слободе. И трећи ниво, и најважнији, јесте да институције система морају другачије да функционишу, ако уопште постоје.
Последице по друштво и државу
До пре неколико година важило је да економија и пи-арови све више уређују наше медије, данас као да то више раде политика и политичари.
- Није битно ко је носилац те моћи, битно је да је манифестација тога лоша без обзира да ли је носилац те моћи тајкун, политичар или неко трећи. Последице тога су катастрофалне по друштво у целини, па и по државу.
Коментари (2)
Остави коментар14.05.
2014.
Istina
Danica prima 6 puta veću platu nego većina novinarara na RTV-u. Dok većina njenih kolega radi za 40.000 dinara ona se ne zadovoljava ni sa 240.000 dinara. Zato traži da joj se isplaćuju stimulacije za jul i avgust. To su meseci kada se uopšte ne emituje emisija koju radi. Naravno da je tu stimulaciju i dobila. O ovome je sindikat u našoj firmi odavno govorio. Činjenica je da Danicu i par "proteranih" sa b92 čuvaju tzv. "padobranski ugovori." Da završim, nagrada "Verica Barać" je otišla u prave ruke.
Одговори14.05.
2014.
Propaganda i reklama
Nista novo. Odavno je svima poznato da su reklama i propaganda - sirenje informacija s namerom da se oblikuje mnjenje i podstakne politicka akcija - pobedili novinarstvo kako u Srbiji tako i u celom svetu.
Одговори