Вести
12. 05. 2014.
Шта приватизација доноси медијима?
Држава би требало до 2015. да се повуче из власништва у медијима. То захтевају ЕУ и струковна удружења али питање је да ли приватизација може сачувати медије. Премијер Србије је одлучан, држава се повлачи из медија и сви иду у једнаку тржишну утакмицу. Може ли се за све њих наћи купац који ће наставити основну медијску делатност, информисање јавности, питање је на које тешко ико може дати одговор.
И медији другачије гледају на највљену приватизацију. У Танјугу кажу да су они већ ушли у тржишну утакмицу јер се државне субвенције из године у годину смањују и да верују да ће бити веома пожељни потенцијалним купцима.
"У последњих пар година обезбедили смо изванредну позицију на тржишту, имамо одличне професионалце. То ће бити добра прилика да покаже своју снагу на тржишту да видимо колико вреди", каже Бранка Ђукић, директорка Танјуга.
Док у Танјугу кажу да спремно чекају приватизацију, у Студију Б упозоравају да би ту кућу приватизација уништила.
"Буквално смо кроз 44 године постали установа значајна за грађане, јавни сервис града Београда или медијски. Нека приватна телевизија сигурно не би изнедрила неког Душка Радовића или Ђоку Вјештицу или остале великане ове куће", сматра Љубиша Живанић из Синдиката Студија Б.
Сличан проблем истичу и медији на језицима националних мањина за које и нацинални савети верују да неће моћи да опстану на тржишту, да неће бити занимљиви купцима, а да су са друге стране неопходни.
У новинарским удружењима сматрају да је приватизација нужно решење пре свега како би се успоставили равноправни услови на тржишту, али и како би се онемогућио непримерени политички утицај владајућих структура на медије. С друге стране, упозоравају да је неоходно учинити све како би се медији који су до сада радили у јавном интересу сачували од пропасти.
"У Србији, чињеница, има превише медија и биће случајева у овој приватизацији и медија који неће опстати. Ја мислим да је важно да дражава системским мерама помогне да медији који то заслужују опстану на тржишту. А не да пропадну и они који су се стицајем оклоности нашли у државном власништву и онда добили за власнике посластичаре и неке друге људе ван медијског сектора", каже Вукашин Обрадовић, председник НУНС-а.
Страх од приватизације медија је оправдан, јер је велики број приватизованих јавних гласила пропао због незаинтерсованости нових власника за њихову основну делатност. Више су их интересовале некретнине тих предузећа него информисање. У министарству културе кажу да сви медији морају имати једнаке стартне позиције, али да ће се водити рачуна да буде што мање лоших примера.
"Ми треба да се учимо на грешакама које су учињене у претходном периоду и да се, у складу са тиме трудимо да се те грешке не понове. Ја сам сасвим сигуран да ће Министарство културе и информисања заједно са Министрством привреде и Агенцијом за приватизацију учинити све да буде што је могуће мање тих лоших примера, а што је могуће више добрих примера приватизације, односно изласка из власништва медија", каже Саша Мирковић, помоћник министра културе и информисања.
Удружења упозоравају да је у новом кругу приватизације неопходно водити рачуна о томе ко може да купи медије и да се обезбеди социјални програм за вишак запослених, јер једно је сигурно - Србија не може да издржи овако велики број медија. У овом тренутку у Србији је регистровано готово хиљаду и по медија, а 80 их је у државном власништву.
Коментари (4)
Остави коментар15.05.
2014.
fundamentalizam
Pošto je vladajuće uverenje da "privatizacija reševa sve" (kao što su kod boljševika "kadrovi rešavali sve") o predstojećem gašenju medija u kojima država ima nekakav vlasnički udeo - ne vredi polemisati. Argumenti "za" ili "protiv" se ne razmatraju nego služće da opravdaju uverenje "za" ili "protiv". Ovde je - na žalost - reč o ideološkoj raspravi, daleko ispod horizonta rasprave koji bi se zasnivala na proverljivim i razumljivim činjenicama a ne na zajapurenim parolama o "tržišnoj utakmici".
ОдговориKakav rezultat će doneti fundamentalistička privatizacija medija kada se dovede do kraja, može se lepo videti iz delatnosti privatnih (ili privatizovanih) medija koji ne predstavljaju ništa ako nisu u državnoj milosti, domaćoj ili inostranoj. Žalosno je, možda, što i novinarska društva podržavaju ovaj talibanski pohod na medije ali to potvrđuje dimenziju njihove sposobnosti da zastupaju interese profesije i javnosti.
Predlažem zato da se otvori rasprava o postranzicionom dobu kada se na medijskim ruševinama i zgarištima bude tragalo za javnim interesima, javnim mnjenjem, kvalifikovanim novinarima i dostojnim medijima, ako se tada iko još bude sećao - šta to beše.
12.05.
2014.
Bezrezervno
Ne diraj te mi u Šumadiju. Svašta će biti na kraju. Mnogo se bre ljudi bahatite i da ne kažem šta još. Ovde narod, a to važi i za komšije uz Veliku Moravu, obično dugo ćuti, ali kada konačno dozlogrdi... Mi nemamo rezervni položaj.
Одговори12.05.
2014.
pogrešno mesto
To može u zemljama koje su svoju kulturu dovele u ranopravan položaj sa subkulturom. Postoji i edukativna funkcija medija, o kojoj država ne vodi računa.
Одговори12.05.
2014.
To narod voli
Da, svi u "jednaku tržišnu utakmicu". A onda će ovi sirotani iz preostalih medija u vlasništvu građana, recimo, iz Radio Kragujevca ili jagodinskog Novog puta koji postoji 70 godina, ako ih nasilno ne ugase ili ukinu, biti u prilici da se takmiče sa "nezavisnim" medjijima u privatnom vlasništvu. Da uđu u "jednaku tržišnu utakmicu" sa tabloidima i tabloidnim elektronskim medijima. Da igraju "tržišnu utakmicu" sa Željkom Mitrovićem, Acom Rodićem, Vučkom J. Vučićevićem i sličnim likovima. I sve to u interesu građana i države, a prema nedavno suptilno izrečenoj preporuci "Ma, ne zanima me. Svi u privatno stektor".
ОдговориAko je za utehu, čitaoci, slušaoci i gledaoci iz Šumadije i Pomoravlja, ali i drugih krajeva Srbije van Beograda, neće više biti u prilici da ih lokalni izveštači "smaraju" pozorišnim premijerama, promocijama knjiga, razgovorima sa talentovanim učenicima, kradljivcima iz njihovih redova, mukom poljoprivrednika, problemima kišne kanalizacije, aferama u javnim nabavkama, biciklistom koji je krenuo put Hilandara ili redom vožnje regionalnog prevoznika.
Medjutim, građani bi kao kompezaciju, po svoj prilici, dobili nove tržišne sadržaje poput izveštaja sa nastupa golih pevačica u sumnjivim noćnim klubovima ili, na primer, da učestvuju u glasaju tokom izbora za narko dilera nedelje. Da iz dobro obaveštenih izvora bliskih redakciji saznaju ko je sinoć prevario ženu ili ko će, ako ne bude dobar, biti uhapšen ovih dana.
U ostatlom, kome bi u poštenoj "tržišnoj utakmici" siroti regionalni novinari mogli da prodaju gostovanje Tasovca i njegovih filharmoničara. Istina, kada bi se i to preduzeće privatizovalo, pa kad bi Tasa sa družinom tržišno krenuo na svirke po svadbama i splavovima. To bi možda i prošlo. Još da se pobiju u kafani. E, to narod voli!