Вести
08. 05. 2014.
Аутоцензуре има, али је недопустива
Аутоцензура је веома раширена у медијима у Србији, али не постоји оправдање за то, јер аутоцензура представља драстичан пример кршења новинарске етике, речено је данас на јавној дебати под називом "Аутоцензура: Невидљива претња слободи медија" у Новом Саду.
Шефица Медијског одељења Мисије ОЕБС-а у Србији Гордана Јанковић казала је да говорити о аутоцензури, значи говорити и о цензури и о упливу државе и економске моћи у медије.
"Не може се успоставити медијско тржиште ако не постоје правила. Неће бити једноставно успоставити демократски систем информисања: и законе, и правила тржишта, и правила која долазе од захтева грађана", казала је Гордана Јанковић.
Она је оценила да се свака власт либи да успостави медијски систем, јер се свака власт нада да кроз "некакав хаос" може да има бенефиције.
Новинарка Радио-телевизије Војводине Марина Фратуцан оценила је да је до самих новинара да ли ће аутоцензура постојати или неће.
"На нама је да одлучимо да ли ћемо на њу да пристанемо или не. Не постоји изговор за аутоцензуру", оценила је Марина Фратуцан.
Главни уредник новосадског Радија 021 Слободан Крајновић оценио је да новинари постају склони аутоцензури онда када мисле да им је угрожена безбедност, затим када се баве темама везаним за криминални миље у друштву, као и када се баве истраживачким темама које се тичу истраживања путева крупног капитала.
"Постоји и интересна аутоцензура, која почиње онда када медији коначно добију новац од неког оглашивача, па престају о њему да пишу", навео је Крајновић.
Главна уредница недељника на мађарском језику "Породични круг" Марија Хабрам оценила је да аутоцензура постоји првенствено зато јер нема новца у медијима.
Додала је да у медијима на мађарском језику у Војводини постоји и јака политичка цензура, која потом у појединим медијима доводи и до аутоцензуре.
Директорица Нет медије Ивана Станишић казала је да у Србији има сјајних новинара, али да су цензори у редакцијама веома често уредници, директори и власници медија.
Новинар Јан Бриза рекао је да је поштеније поднети оставку на уредничку функцију или угасити медиј, него пристати на цензуру и аутоцензуру.
Шефица Одсека за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду Дубравка Валић Недељковић је оценила да је потребно образовати публику за медије.
Јавну дебату "Аутоцензура: Невидљива претња слободи медија": организовала су новинарска удружења и ОЕБС, поводом Светског дана слободе медија, у Медија центру Војводине.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.