Вести
24. 04. 2014.
ЕПП појачивач
У Сједињеним Америчким Државама постоји закон који регулише обавезу емитера о дозвољеној граници гласноће при емитовању реклама. Спровођење у пракси америчког закона Commercial Advertisement Loudness Mitigation Act, најбоље описује скраћеница CALM, што значи смирено или сталожено.
У Србији је максимална дозвољена јачина звука 50 килохерца али је Републичка агенција за електронске комуникације РАТЕЛ више пута упозоравала поједине телевизије и радио станице да су прекорачиле ову границу за чак три пута. Пракса показује да упозорења нису довољна јер до сад није донета ниједна казна. Познато је да појачан тон при емитовању реклама као јефтин трик делује иритијаће на потрошаче.
Грађани се жале да сваки пут морају да посегну за даљинским како би променили канал пре паузе са рекламама. Проблем је у томе што грађани подесе тон телевизора на жељени ниво, али кад дођу рекламе одједном настаје неподношљива бука.
То потврђује и РАТЕЛ који у свом саопштењу од 14. априла 2014. године истиче да на ово указују сами потрошачи који у жалбама које упућују овој агенцији истичу да то ствара осећање нелагодности код слушалаца и гледалаца. РАТЕЛ је у свом саопштењу упозорио да ће покренути прекршајне пријаве у складу с одредбама Закона о електронским комуникацијама за све телевизијске и ФМ дифузне радио-станице које се оглуше на ово упозорење.
Републичка радиодифузна агенција (РРА) такође је добијала сличне примедбе потрошача. И у овом случају остаје непознато да ли је ико због ових прекршаја трпео последице предвиђене законима.
Када се постави питање надлежности у регулисању ових проблема, добар пример је у суседној Бугарској која се „бучних реклама“ решила посебним законом. На предлог бугарског Савета за електронске медије њихов парламент је одлучио да ову област регулише посебним законом.
Асоцијација потрошача Србије - АПОС упозорава јавност и надлежне да овај вид прекршаја није јединствен када су у питању рекламе на телевизији и радију.
Поред појачавања звука, дешава се да ТВ и радио станице крше и неке друге одредбе Закона о радиодифузији али и Закона о оглашавању.
Наиме, емитери често крше дозвољену дужину реклама у једном термину, а телевизије то прикривају склањајући лого емитера током њиховог трајања, што регулаторним телима отежава доказивање а истовремено се крши члан 16, став 2 (дуже од шест дозвољених минута реклама у једном сату) и члан 19, став 2 (рекламни блокови без ознаке).
Много више проблема потрошачима узрокује чест прекршај емитера који се односи на обавезу да „огласна порука која упућује на телефонски број за који важи посебна тарифа мора да садржи износ те тарифе који је уочљив током целог њеног трајања“. Рекламе са овим пропустом најчешће таргетирају децу и малолетнике који спадају у групе посебно рањивих потрошача.
Актуелни Закон о оглашавању је из 2005. године. Оно што у њему јесте добро дефинисано, ипак се не спроводи у пракси. Током прошле године формирана је радна група за израду новог закона, стога апелујемо на будућу Владу Србије да што пре уреди област јавног оглашавања и омогући потрошачима да преко својих представника у Националном савету за заштиту потрошача учествују у изради и мониторингу спровођења у пракси.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.