Вести
23. 04. 2014.
Шта се десило са новинарством у Србији
Новинарство је данас у Србији огољено и прагматично, а новинари су постали иследници не водећи рачуна о истиности информација, оценили су данас учесници скупа о истраживачком новинарству уз опаску да ситуација у медијима никад није била гора.
Тако професор Факултета политичких наука Чедомир Чупић сматра да је истраживачко новинарство, које мора да уђе у дубину неке појаве, у Србији "ретко и опасно", али истиче да га треба подржавати.
Новинарство је, како је навео, постало огољено и прагматично, а власници медија данас у Србији претворили су га у таблоиде и билтене.
Чупић: Новинари - иследници без моралног васпитања
- Пре деведесетих година имали смо идеолошко новинарство које је крајем 80-тих и током 90-тих завршило као националистичко и дискриминатроско новинарство. Такво новинарство је оставило тешке последице по слободе и критике - рекао је Чупић на трибини "Истраживачко новинарство у Србији", чији су организатори били Фондација Центар за демократију и немачка Фондација Фридрих Еберт.
Новинари су данас, према његовим речима, постали иследници, преузели су улоге полицајаца и тужилаца, а у новинарству се урушавају професионални стандарди, не води се рачуна о тачности информације, поштењу, одговорности и поштовању личности.
Чупић примећује и да новинарима недостају морално васпитање и морална култура.
- То је управо тај огољени прагматизам. Недостатак моралне културе и васпитања доводи до појаве сензационализма. Сензација у новинарству изједњачава истину и лаж, добро и зло, правду и неправду... - истакао је Чупић закључивши да је такво стање "неподношљиво и опасно", те да се сензацијама обезвређују институције.
Божовић: Без слободе и страсти нема истине
За социолога Ратка Божовића, "будно новинарско око у Србији је задремало и блокирано је партијском државом".
- Новинари су постали зависници од институције у којој раде, али и од малих примања којима се директно удара на професионализам... А без слободе и страсти за истраживање нема ни истине ни професионализма ни истраживачког новинарства - поручио је Божовић и приметио да се данас на власт долази и на њој остаје управо путем таблоида.
Мићуновић: Борба против цензуре слободарског духа
Председник Центра за демократију Драгољуб Мићуновић поручио је да је слобода говора прва слобода и да се она увек "појављује када је угрожена, да проговори".
- Један већи напор слободарског духа је да се бори против цензуре и аутоцензуре - рекао је Мићуновић.
Он је оценио да данас влада општа поплава информација и да због тога данашња вест сутра већ застарева, а да се због количине информација, оне често злоупотребљавају.
- То прави огромну збрку тако да прималац, обичан грађанин има много више демагошких и других неистинитих садржаја, него што буде информисан о неким битним чињеницама - закључио је Мићуновић.
Притисак на новинаре
Александра Крстић са ФПН је рекла да резултати истраживања те установе показују да су новинари изложени највећим притисцима из владајућих партија, од крупног капитала и из локалних власти.
- Медији у Србији пишу како им доставе службе из неких странака, а највећа новинарска храбнрост је поставити питање - изјавила је Крстић.
Према њеним речима, главни мотиви за рад медија у Србији су профит и опстанак на тржишту, а "истраживачко новинарство није профитабилно".
Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања је оценио да је медијима у Србији "битан сигуран извор финансирања, а не потребе грађана". Медији су постали средства пропаганде, под изговором да је тешка економска криза, константовао је Гавриловић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.