Вести
23. 04. 2014.
Шифра "идем да купим грисине": Ко је крив за погибију радника РТС-а?
Жанка Стојановић, мајка страдалог Небојше Стојановића, тврди да нико не жели да процесуира праве кривце, иако се њихова имена знају. Она подсећа да је НАТО пола сата пре гађања зграде РТС-а упозорио Србију шта ће бити мета, али да нико није желео да евакуише новинаре и техничаре
Прошло је 15 година откако је у НАТО бомбардовању, у ноћи 23. априла 1999. у два сата и шест минута, погинуло 16 радника РТС-а, а по питању расветљавања одговорних за трагедију није се ништа урадило.
Обележавајући крај споменика “Зашто” у Ташмајданском парку 15-годишњицу од страдања својих најдражих, колега и пријатеља, новинарска удружења и породице погинулих радника положили су венце и запалили свеће затраживши пре свега да се што пре покрене кажњавање главних криваца.
- Убијени су хладнокрвно, на свом радном месту. Они нису војевали, само су професионално обављали своје радне задатке, нервозно ишчекујући јутро и повратак својим кућама. За њих то јутро никада није свануло – рекао је, у име породица настрадалих, Мирослав Медић, брат погинулог Синише Медића.
За све ове године, кривим је проглашен и осуђен на 10 година затвора једино бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић због “непоштовања наређења тадашње савезне владе да људе и технику измести из објеката у Абердаревој и Хиландарској”.
Како ствари стоје, изгледа да су за откривање осталих криваца као и проширење Милановићеве оптужнице остале да се боре искључиво породице жртава.
- Све владе које су се у међувремену измењале, баш као и судови, ништа нису предузели – почиње причу за Телеграф Жанка Стојановић, мајка једног од страдалих радника Небојше Стојановића.
Она додаје да је у више наврата од Републичког јавног тужилаштва тражила да се процесуирају одговорни, па и некадашњи Врховни савет одбране.
- Све је предато – и имена и докази, међутим, нико не жели да се одговорни процесуирају. Пре свега мислим на Петра Пајчина, Милорада Комракова, Душана Јаковљевића и Душана Војводића, који је у ноћи када је бомбардован РТС дошао да изведе своју ћерку, такође запослену на телевизији. Имамо доказе да је Војводићева ћерка Наталија у неко време ушла у информативу и рекла: “Идем по грисине”, што је била лозинка да ће зграда за који тренутак бити бомбардована… Након што је то рекла, хладно је промарширала поред мастера и других соба, а да јој није пало на памет да и оне који су потом страдали упозори. Не знам како та жена спава ноћу – изјавила је Жанка.
Она је додала и да су породице у неколико наврата тражиле да се њиховим адвокатима омогући увид у предмет Правне управе тог министарства, у којима се налазе цитати транскрипата разговора пилота НАТО авиона који је кренуо на РТС, из којих се јасно види да је Војска Србије бар пола сата раније знала да ће НАТО гађати телевизију и да упркос томе није наредила евакуацију.
- Упркос нашем инсистирању, НАТО неће да призна коме је у РТС-у јављено да ће зграда бити бомбардована, а исто се понашају и некадашњи челници ове медијске куће…Видите, двоструки кривци живе међу нама – каже Стојановићева за Телеграф.
У име РТС венац су положили председник УО РТС Слободан Марковић, председник Програмског одбора РТС Драгољуб Којчић, Милена Вучетић, директор ПЈ Техника и Зоран Миликић, помоћник директора ТВ Београд.
У нападу НАТО, у ноћи између 22. и 23. априла, погинули су: Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић (27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма и Слободан Јонтић (54), монтер.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.