Вести
23. 04. 2014.
Сећање на жртве бомбардовања РТС-а
Полагањем венаца и паљењем свећа код споменика "Зашто?", ноћас у два сата и шест минута, породице, колеге и пријатељи одали су пошту радницима РТС-а погинулим у бомбардовању 1999. године. У нападу НАТО-а убијено је 16 наших колега. Тачно у два сата и шест минута навршило се 15 година од погибије 16 радника Радио-телевизије Србије.
НАТО је 23. априла 1999. године бомбардовао РТС са два разорна пројектила. Породице, колеге и пријатељи положили су венце и упалили свеће код споменика "Зашто?" у Абердаревој улици.
Обраћајући се окупљенима у име породица настрадалих Мирослав Медић, брат погинулог Синише Медића, рекао је да су радници РТС-а погинули када је НАТО бомбардовао зграду телевизије.
"Убијени су хладнокрвно, на свом радном месту. Они нису војевали, само су професионално обављали своје радне задатке, нервозно ишчекујући јутро и повратак својим кућама. За њих то јутро никада није свануло. (...) Неки од њих би сада били мајке, тетке, очеви, стричеви, деке... Неко им је ту радост узео", рекао је Медић и додао:
"Кривци за њихову смрт, генерали и политичару који с били упозорени на тачан час напада и који су их хладнокрвно жртвовали, још увек нису процесуирани. Петнаест година после и даље питамо: Зашто? Зашто и коме је било потребно да ових 16 невиних људи изгуби своје животе? Одговор још нисмо добили. Желимо да сазнамо пуну истину и да се сви одговорни приведу правди. Надам се да кривци барем ноћас неће мирно спавати", нагласио је Мирослав Медић.
У име РТС-а венац су положили председник УО РТС-а Слободан Марковић, председник Програмског одбора РТС-а Драгољуб Којчић, Милена Вучетић, директор ПЈ Техника, и Зоран Миликић, помоћник директора ТВ Београд.
У нападу НАТО-а, у ноћи између 22. и 23. априла, погинули су: Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић (27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић(27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења,Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.
У знак сећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик "Зашто?", којим породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су они погинули.
Коментари (1)
Остави коментар24.04.
2014.
Зашто?
Збивало се нешто у којем сценарију смо МИ требало да изгинемо, и сам је требало да будем међу настрадалим. Рецимо, Божљом Вољом, ја сам од три ноћне смене имао
Одговоритог дана јутарњу... А Директор је у фебруару суспендовао мене и десетак радника
технике због кашњења Дневника који су били тада у Техници ТВ иако нису били "у гре-
шци" нити у "служби" "Информативног" студија 2. Када је почело бомбардовање сви
смо враћени на дужност, и издат је и "ДЕКРЕТ" Директора којим се налаже да се уд- воструче смене смене техничког особља за "случај напада" "како би се рограм
наставио". Смешно, ако се тако може рећи, али под претњом отпуштања. То није поменуто на Суђењу... Те Објаве су нестале, можда раније, можда по бомбардовању. Да сам је нашао у оном кршу ја бих је представио Суду. Неки су то поштовали, неки не...
Резимирајмо, својим сведочењем бих уплео доста људи који су професионално одрађивали свој посао и нису знали где се налазе...
Зато захтевам потпуну анонивност овог коментара, обзиром да сам и члан УНС-а
и да знам много више неголи смртник сме да зна...
Поздрав,