Вести
22. 04. 2014.
Медији под кочницом
Србија још није пронашла коначно решење за финансирање јавног сервиса. Није ни при крају процеса дигитализације, чији се рок за завршетак све већим корацима приближава. Није се повукла ни из власништва медија, а и даље се не зна како ће то бити изведено. Ниједан медијски закон још није усвојен, а важећа Медијска стратегија се не примењује ни скоро три године након што је усвојена.
Три медијска закона који су требало, према најавама надлежних, досад да буду и више пута усвојени нису стигли у скупштинску процедуру. Нацрти закона о јавном информисању и медијима и закона о електронским медијима послати су у Брисел и очекује се да пристигну њихови коментари и сугестије. А на закону о јавним сервисима се и даље ради. Према сазнањима Данаса, у току су разговори представника више различитих институција о коначном моделу финансирања РТС и РТВ.
Због ниске стопе наплативости претплате за јавни сервис лидер напредњака Александар Вучић одлучио је да се претплата укине, а РТС и РТВ финансирају привремено из буџета. Пре неколико месеци то је делимично и реализовано. Влада је већ почела да исплаћује у ратама годишњи износ од 7,4 милијарде динара предвиђених буџетом за јавне сервисе, иако је обавеза о плаћању претплате и даље на снази. Грађани, све са државом, тренутно дупло плаћају РТС, у већ климавом буџету се тако прави рупа, а јавни сервиси су упркос двострукој накнади још у тешкој економској ситуацији.
Одлука да јавни сервис пређе на буџет обрадовала је грађане, али је изазвала забринутост код домаће и међународне стручне јавности. Давањем финансијске ињекције овим медијима постоји велики ризик да се наруши независност њихове уређивачке политике и јавни сервис поново постане државна телевизија. Из Европе су оштро упозоравали да ће бити тешко поново вратити претплату, када се једном укине.
Тешки проблеми су и с процесом дигитализације телевизије. Иако је већина европских земаља увелико дигитализовала ТВ сигнал, у Србији нема назнака када би могло да почне да се гаси аналогно емитовање. А остало је још једва нешто више од годину дана, имајући у виду да је рок за дигитализацију у ЕУ јун 2015.
Надлежни у Србији више пута су најављивали и зацртавали себи рокове који се нису испунили, али се већ годинама тврди да нема разлога за бригу и да ће све бити завршено на време. Уколико не пређемо у наредних годину дана на дигитални сигнал, а све земље у нашем окружењу заврше тај процес, то би могло да доведе до збрке у радиодифузном систему.
Проблем ће представљати и набавка СТБ уређаја без којих они који су досад хватали сигнал путем антене неће моћи да гледају ТВ програм, а то је више од милион домаћинстава. Држава ће морати, дакле, да у наредним месецима издвоји и новац из буџета за помоћ најугроженијим грађанима у куповини ових уређаја.
У скоро исто време истицаће рок за приватизацију медија. Према садашњим нацртима закона, предвиђен је рок за повлачење државе из медија до 1. јануара 2015, али према Данасовим сазнањима, тај рок ће највероватније бити померен, пошто усвајање медијских закона касни. Досадашње приватизације гласила показале су се углавном неефикасним - медији су гашени, новинари остајали без посла... Надлежна министарства очекује велики посао да нађу решење како ће се медији приватизовати и како заштитити запослене у њима.
Медијске реформе морају се што пре завршити и због преговора са ЕУ, чији су представници више пута упозоравали владајуће структуре у Србији. Оно што је, ипак, најважнији задатак нове власти јесте да омогући већу слободу медија, престане да врши притисак на уређивачку политику и створи повољну атмосферу у којој неће бити места ни за аутоцензуру, која прети гушењу квалитетног новинарства више од директних притисака.
Збрка са претплатом
Од нове владе и старог министра културе и информисања Ивана Тасовца, за којег је готово извесно да остаје у Влади, очекује се да погурају што пре завршетак и усвајање закона о јавним сервисима, али и да у наредних неколико недеља пронађу модел ефикасне наплате претплате, накнаде или како ће се већ звати сума коју ће грађани издвајати за РТС и РТВ. Имајући у виду да сума за ову ставку додатно оптерећује буџет, не би требало да изненади ако се од таквог финансирања одустане већ након прве године и уведе раније нека врста претплате.Традиционалне цркве и верске заједнице траже своје министарство.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.