Вести
10. 04. 2014.
Две деценије заташкивања
Убице, али и они који годинама прикривају убиство новинарке Радиславе Даде Вујасиновић, већ две деценије избегавају правду. Хоће ли се годинама опструирана истрага померити с места знаће се после супервештачења у Хагу.
Неразјашњена убиства и даље су претња слободи информисања, новинарству, новинарима, па и, како политичари о годишњицама смрти наших колега наглашавају, демократији у Србији. Пуних 20 година нису разјашњене околности смрти Радиславе Даде Вујасиновић, новинарке тада високотиражног листа Дуга. То је велика срамота државе Србије, свих власти које су се смењивале, али и српског правосуђа и полиције.
Дада је нађена мртва у стану 8. априла 1994. и њена смрт је проглашена за самоубиство. Породица Даде Вујасиновић ангажовала је стручњаке, вештаке и тако практично иницирала паралелну истрагу. После 15 година упорног инсистирања породице и Независног удружења новинара Србије да се обрати пажња на чињенице, дошло је до резултата. Поновљеним вештачењима 2008. одбачена је дотад званична верзија према којој се новинарка убила, да би тужилаштво 2009. покренуло преткривични поступак за убиство. Владина Комисија за истину о убијеним новинарима, формирана 2013, уврстила је случај Даде Вујасиновић у свој мандат.
“Сама чињеница да тек после 20 година тражимо институцију која би обавила кредибилно вештачење доказа, говори о немарном односу државе према овом случају. Замислите да су материјални докази били изгубљени и да су пронађени тек после инсистирања Комисије за истрагу убиства новинара. Међу свим случајевима убистава новинара овај је најтежи због протока времена, дугогодишњег системског немара и опструкција и што су они који су на било који начин били умешани имали много времена да заварају трагове. Иако због свега тога нисам превелики оптимиста, ипак се надам да ћемо доћи до истине”, каже Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије.
ИШЧЕКИВАЊЕ СУПЕРВЕШТАЧЕЊА: Недавно су медији напрасно почели да пишу, позивајући се на анонимне изворе, да резултати истраге упућују да је многа убиства деведесетих наручивао лично Слободан Милошевић, а на листи тих убистава нашло се и име храбре новинарке. Међутим, званичне потврде ових сазнања није било.
Почетком маја у Холандију треба да отпутује представник тужилаштва Србије и тада би требало да се зна одговор Националног форензичког института у Хагу да ли је уопште могуће на основу пронађеног форензичког материјала урадити квалитетно супервештачење.
Председник Комисије за истину о убијеним новинарима Веран Матић каже да ће паралелно с тим бити саслушано још неколико људи за које је могуће да имају нека сазнања.
“Национални форензички институт из Хага потврдио је да могу да ураде супервештачење и када је реч о балистичком и судско-медицинском делу. Верујем да смо сада на путу да дођемо до кредибилних резултата супервештачења.
Паралелно с тим, тужилаштво ће узети изјаве од лица која је предложила породица, за која постоје индиције да би могли имати неке информације, а поводом њихових изјава у јавности у различитим приликама“, каже Матић.
Доказни материјал у случају убиства Даде Вујасиновић био је практично изгубљен или затурен, али је ангажовањем Комисије пронађен и то је једини нови моменат у истрази још откако се овај случај истражује као убиство.
„Комисија је кренула са утврђивањем како је изгубљен доказни материјал са лица места и са обдукције. Анализирајући линију одговорности, са новом претрагом пронађена је кеса са овим материјалом у ормару инспектора који је радио на овом случају, а који је у међувремену преминуо“, каже Матић.
СТАЛНЕ ОПСТРУКЦИЈЕ: Још пре него што је тужилаштво почело да третира овај случај као убиство, неколико истрага покушало је да расветли како је страдала угледна новинарка, али је сваки од истражних поступака обустављан. Један од налаза вештака био је пет година у фиоци некадашњег истражног судије Окружног суда, није био достављен тужилаштву, што је утицало на кашњење других вештачења.
Склоњени су и докази као што су одећа Даде Вујасиновић и филцани чепови из патрона за ловачку пушку који непобитно потврђују да су испаљена два хица.
Урађен је низ противречних медицинских и балистичких налаза који су ометали истрагу и још нико није поставио питање одговорности оних који су то чинили и скривањем истине постали саучесници.
Даду Вујасиновић пронашли су новинар Братислав Грубачић, који је у то време с њом био у емотивној вези, њен кум фоторепортер Дуге Зоран Татар и Бранислав Бајат, њен дугогодишњи пријатељ. У стану је затечен неред, на зиду оштећене слике, истргнут лустер. Нађени су праменови Дадине косе на троседу, као и крвави отисци прстију на рубовима фотеље....
Званична верзија о самоубиству поткрепљена је налазима начелника Института за судску медицину Бранимира Александрића и балистичара Милана Куњадића, бившег припадника МУП-а. Наводно, новинарка је пуцала себи кроз леву дојку и разнела тај део тела до пазуха, што је довело до искрвављења.
Током полицијског увиђаја нису узети отисци са пушке, фотографије које су направили полицијски инспектори биле су црно-беле и на њима се тешко разазнаје где је крв, а увиђај је обављен без истражног судије, што се данас правда сумњом на самоубиство.
Стручњаци које је ангажовала породица дошли су до супротних налаза у односу на званичну истрагу. Стручњак за судску медицину Растислав Лазаревић утврдио је да су уста цеви пушке у моменту опаљења била удаљена најмање пет до шест центиметара. Балистички налаз Зорана Јовановића показао је да је размак најмање 10 центиметара.
Судски вештак Мирјана Штајнер пронашла је на фотељи у којој је Дада крварила трагове још једне крвне групе.
У супервештачењу балистичара Владе Костића, које је завршено 2008, у закључку је наведено да су у новинарку испаљена „два сачмена снопа који су формирали веома тешку рану“, што она, како тврди Костић, није могла сама себи да учини.
ТРИ ВЕРЗИЈЕ: Бивши полицијски инспектор Младен Лојовић више пута је јавно говорио да за њега није постојала дилема да ли је Дада убијена и да су постојале три могуће верзије ко се иза тога налази: ”Сумњало се у Аркана, јер је Дади претио због текстова које је написала, као и у генерала Божидара Стевановића који је после интервјуа изгубио готово сигурну позицију начелника Генералштаба. Те две верзије врло брзо су отпале. Остало је још да се разговара са Братиславом Грубачићем, који је једини имао кључеве Дадиног стана и свакодневно био с њом. Нажалост, њега никако нисмо могли да нађемо, стално је био недоступан”.
Грубачић је истакнути члан владајуће Српске напредне странке кога је Влада именовала за председника Надзорног одбора Агенције за контролу летења Србије и Црне Горе (СМАТСА).
Владимир Беба Поповић својевремено је указивао на блискост Грубачића с Момиром Гавриловићем, деценију касније убијеним радником Државне безбедности који је, наводно, први ушао у стан после Дадине смрти, подметао доказе и узео компромитујуће касете и фасцикле. Према сведочењу родитеља из стана је нестала зелена фасцикла у којој је била Дадина документација. У објављеним одломцима из дневника Ратка Младића из октобра 1994. наведено је да моћни људи из Републике Српске стоје иза ликвидације новинарке.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.