Вести
10. 04. 2014.
Деца, политичари и избори
Неће ово бити прича о потреби снижавања добне границе за учествовање на изборима, мада сам лично „за“ то, тј. да се већ са 16 година дозволи право гласа.
Биће овде речи о томе како наши политичари, кандидати за значајне функције на републичком нивоу и у граду Београду перципирају децу, колико су им она као, ипак, негласачи, битни током кампање, а то значи и када кампања утихне.
Шта су њихови приоритети? Да ли деца и њихова права могу бити окосница нечијег политичког програма? Или само успутна тема, да не испадне да се није мислило о будућности? И заиста сам мислила да ће се сада, када су велике теме и велике поделе око приближавања ЕУ и статуса Косова, остале у другом плану, наћи места и за оне „на којима свет остаје“. Пратила сам 33 дана осам дневних листова (Ало, Блиц, Вечерње новости, Данас, Информер, Курир, Наше новине и Политика - по азбучном редоследу ), све у жељи да сазнам како се деца „котирају“ на агенди наших политичких партија и у самој кампањи.
Мало је рећи да сам била разочарана. Већ после три дана сам схватила да, поред праћења кампање из угла деце и њихових права, треба да упоредо пратим о чему сами медији пишу, а односи се на децу. Бројке ће сведочити саме, без велике анализе.
Наиме, док је тих осам дневних новина у периоду од 3. фебруара до 13. марта, последњег дана кампање, објавило 126 текстова, махом кратких вести, у којима су кандидати на републичким изборима и за град Београд спомињали децу (а од тог броја скоро половина - 60 „текстића“ се односило на кампању за градоначелника Београда), дотле су сви ти листови од 7. фебруара па до 13. марта објавили четири пута више текстова (тачно 491 текст) у којима су деца била предмет пажње, најчешће жртве неког насилног догађаја, а веома ретко позитивни актери неког догађаја.
Још је занимљивије да се само у једном (!) тексту спомињу права детета. У тексту се износе замерке представника Центра за права детета, најутицајније организације цивилног друштва у Србији у области права детета, на рачун Владе Србије, која касни годину дана са достављањем редовног периодичног извештаја о примени Конвенције о правима детета, дакле, и о стању деце у Србији. Истовремено, државна секретарка, признајући кашњење, истиче да ће Савет за права детета Владе утицати да Влада постави права детета у врх државних приоритета.
А, онда ми је негде, како се кампања приближавала крају, пала у очи вест „Деца су најважнија“, коју је од ових осам новина објавила само једна. Вест са тако битним насловом је имала тачно 25 речи, а суштина је била да је директор Уницефа у Србији господин Мишел Сен Лот упутио претходни дан писмо политичким партијама у предизборној кампањи и позвао их да не забораве најважнији ресурс Србије - децу.
Очигледно је господин Сен Лот био збуњен одсуством пажње коју су лидери партија посветили деци. У неверици сам тражила ту вест и у другим новинама, али није је било. Да ли је овај апел првог човека Уницефа у Србији био разлог, тек претпоследњег и последњег дана изборне кампање у седам листова објављено је писмо лидера Српске напредне странке Александра Вучића на целој страни, којим се обраћа суграђанима.
У писму каже да ће 16. март бити веома важан датум. Прво, јер је то шанса да свако одлучи ко ће бити одговоран за његову будућност, а потом поручује: „А ту је и друго важно питање - какво друштво ћемо изградити за нашу децу?“ Тог последњег дана кампање, још један лидер, Ивица Дачић, председник СПС, двема новинама је објавио своје писмо обраћајући се бирачком телу, готово присно: „Драги пријатељу, драга пријатељице“.
Између осталог каже: „Да Србија буде земља која ће да брине и штити своје раднике, пензионере, људе без посла, мајке, ђаке и све који тешко могу да брину само о себи.“ Ускоро ће се конституисати републички и градски органи Београда. Пратићемо „какво друштво ће се градити за нашу децу“. А под то се може подвести скоро све што је у кампањи речено, од структурних реформи, страних инвестиција, улагања у пољопривреду, увођења обавезне средње школе и др.
Ауторка је стручњакиња у области права детета
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.