Вести
08. 04. 2014.
Дигитални сигнал кошта сиромашне
За завршетак дигитализације телевизије држави ће бити потребно још најмање 30 милиона евра, али већина грађана не треба да брине, јер их дигитализација неће коштати ништа. Сви они који већ имају кабловски прикључак, сателитску антену или ИПТВ, што је око 60 одсто домаћинстава, бригу око дигитализације могу да препусте оператерима, који ће сигнал прилагођавати тако да могу да га примају сви типови телевизора.
Издатак због модернијег сигнала имаће углавном најсиромашнија, сеоска домаћинства, која се и даље уздају у собну или кровну антену. Ако не желе снег на екрану, мораће да купе сет-топ боксове или одговарајуће телевизоре, што је много скупља опција.
Пре много година, када је започет посао дигитализације, обећано је да ће држава помоћи најугроженијима и да ће суфинансирати куповину потребних рисивера. Таква одлука још није донета, али би средства могла да буду издвојена и из буџета за наредну годину.
- Пројекат дигитализације затечен је у веома лошем стању и оживео је 2012. године, коју је претходна влада зацртала као рок у коме посао треба да буде завршен. Када је формирано Министарство трговине и телекомуникација, затекли смо посао који је био шест година у закашњењу, без иједног урађеног пројекта.
То смо морали да надокнадимо за 2,5 године - објашњава за "Новости" Стефан Лазаревић, државни секретар у овом министарству. - Према ранијим проценама, предвиђено је да је за завршетак радова потребно 75 милиона евра. Ревидирали смо те планове и трошкове смањили на 36, а затим и на 30,7 милиона евра. Та средства обезбедићемо из кредита Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), а преговори су већ у току.
Новац ће највећим делом да буде потрошен на обнову локација по Србији преко којих ће се сигнал емитовати. Новцем из ИПА фондова набављена је опрема за 20 обновљених локација, од којих су многе биле оштећене у НАТО бомбардовању. За још око 50 средства су обезбеђена из државне касе, а још толико биће реконструисано из кредита, из кога ће бити набављена и техничка опрема.
- У припреми је расписивање тендера, све послове води ЈП "Емисиона техника и везе", а Министарство је подршка - објашњава Лазаревић.
- Паралелно са кредитом и тендерима, чекамо и усвајање Закона о електронским медијима. Да бисмо све успели да завршимо у року, ови послови морали би да буду готови у јулу, најкасније августу.
Закон о електронским медијима требало би да буде усвојен у пакету медијских закона. Још се не зна када би то могло да буде.
- Нацрт закона је на експертизи у Бриселу. Чекамо њихове сугестије, после чега ће овај документ бити послат Влади Србије, а потом и на усвајање у Скупштину Србије - објашњава Саша Мирковић, државни секретар задужен за медије у Министарству културе и информисања.
Он каже да би из Брисела одговор требало да стигне током овог месеца, а да би наредних месеци закон могао да буде усвојен.
Рок јун 2015. године
Дигитална телевизија, у својој експерименталној варијанти, већ може да се гледа на 75 одсто територије Србије, али су малобројна домаћиства која имају специјалне телевизоре или рисивере. До 17. јуна наредне године 95 одсто Србије мораће да буде покривено дигиталним ТВ сигналом, јер смо се на то обавезали у Европској унији. До тада ће се дигитализовати и све земље у региону, па би њихови сигнали надјачали наше, ако закаснимо са овим послом.
Коментари (1)
Остави коментар08.04.
2014.
Ko ceka (nikada ne) doceka
Ako digitalna televizija, u svojoj eksperimentalnoj varijanti (Inicijalna mreza), već može da se gleda na 75 odsto teritorije Srbije, zasto onda samo malobrojna domaćistva imaju specijalne televizore ili risivere i zasto se onda ceka donosenje Zakona o elektronskim medijima (pored vazeceg Zakona o radiodifuziji) i krajnji rok - 17. jun 2015. godine?
Одговори