Вести
07. 04. 2014.
Ствара се слика о Србији као држави организованог криминала
У Србији сваки грађанин може да буде ухапшен. Прво власт у таблоидним листовима направи медијску кампању против неког, онда ту особу ухапсе, па тек онда скупљају евентуалне доказе, којих у најчешћем броју случајева и нема. Но, грађани који читају таблоиде мисле да је тачно све што је написано иако се најчешће не изнесе ниједан доказ.
Читав живот у Србији се одвија преко таблоида. С друге стране, немамо деловање надлежних институција, за које грађани ни не знају шта оне раде, каже за Данас Право Зоран Стојковић, министар правде од 2004. до 2007. године у Влади Војислава Коштунице.
Где нас то води?
- То нас уводи у шизофрену ситуацију, где свака прича о формирању и деловању надлежних државних институција пада у воду.
Често у таблоидима имамо најаве хапшења. Колико је то погубно за владавину права?
- Не може се живети од неколико таблоида који су створили ту шизофрену ситуацију. Таблоиди покрећу поступке, суде, доносе пресуду... Ових дана у таквим листовима, рецимо, имамо приче о Слободану Милошевићу, али ниједан државни орган - полиција, тужилаштво и суд - није изашао да нешто каже тим поводом. А свима су пуна уста прича о формирању институција. Па, како? Оваквим поступањем се убијају институције, односно иде се ка издвајању власти из њих.
А да ли и медији стварају страх код судија?
- Страховите хајке које се воде кроз медије и те како утичу на судије. С друге стране, судије су свесне да један број медија служи као гласноговорник извршне власти, а да код другог броја медија постоји самоцензура. Та самоцензура је болест која разара друштво.
Како се манифестује тај страх?
- То се најпре огледа у одређивању притвора, и то без икаквих критеријума. Но, Апелациони суд, који је ипак мало искуснији, касније укине притвор. Он се не може претворити у казну, јер тада сама мера притвора полако губи смисао.
Да ли постоји политички утицај на правосуђе?
- Постоји. Прво постоји утицај на тужилаштва. По мени, тужиоци још увек не поступају самостално. Они воде истрагу, али, иако су самостални, нису и независни, те се тако може остварити утицај на њих. С друге стране, наше судије још увек нису свесне да је суд независна грана власти и да је потребно да се донесу ваљани акти како би судови сами одлучивали о својим проблемима. У Србији се, такође, не схвата да судија и тужилац нису исто. Тужилац је само странка у поступку и део извршне власти, али ни судије то изгледа још увек не схватају.
Дакле, како оцењујете рад тужилаштва?
- Тужилаштво за сада није способно да изнесе тужилачку истрагу. Постоји велика могућност утицаја на њих, што се врло брзо показује и кроз поступке.
Реформа правосуђа траје већ 14 година, а чини се да највећи део посла још увек није урађен. Зашто? Да ли су отклоњене лоше последице реформе из 2009?
- Резултати неће бити видљиви још неко време. Не може се очекивати да се донесу измене у правосуђу и да се преко ноћи добије идеално стање. Рецимо, Немачка правосуђе реформише 20 година. Иначе, реформа која се данас спроводи је заправо иста она која је усвојена у мом мандату 2005. године у Народној скупштини, само што је ова данашња модернизована и дотерана. Том реформом је први пут предвиђено да судије буду независне, а и први пут је Уставом предвиђен положај судова, како би се искључио утицај извршне и законодавне власти. Било је важно да се такав статус дефинише Уставом, а не законом, како би се онемогућило да нека нова власт промени закон и тиме промени статус правосуђа.
Како је она настављена након вашег мандата?
- Шест година ништа није урађено и сам наставак реформе је заправо био унесрећивање правосуђа. Мрежа судова је потпуно уништена, а добре државе нема без ваљане мреже и добрих судова. Још је од 1804. године неписмени српски народ непогрешиво знао да нема државе ако нема мреже судова која покрива територију. Но, ми смо доживели да се грађанима укине право на доступност правди. Три године - од 2010. до краја 2013. године - нисмо имали ниједан погранични суд, као ни ниједан суд на територији где нека национална мањина представља већинско становништво. Тадашња власт није схватила кључну ствар: када укинете пограничне судове, ви празните Србију. Јер, наш народ је навикао да бежи из места у ком нема цркве, војске, државних органа... Хоћемо ли сви да живимо у Београду и да Србију сведемо на Београдски пашалук? Имам утисак као да је неко намерно све ово урадио.
Ипак, садашња власт је усвојила нову мрежу судова, која је ступила на снагу 1. јануара 2014. и повећала њихов број?
- Да, али опет нису испоштовани основни принципи. Није испоштован принцип доступности правди, као ни принцип заштите права националних мањина. Ако хоћете у Европску унију, онда испоштујте принципе које она захтева.
Да ли је у реду што су све судије које нису изабране током реформе 2009. враћене на посао без утврђивања основних критеријума - стручности, оспособљености и моралности?
- Прво је трагично што су све судије без образложења удаљене са судијске функције. Сада је враћање уследило опет без икаквих критеријума. Дакле, констатовано је да је направљена грешка и вратили су их на посао. И шта се добило? Ништа. Јер, ако се онда говорило да имамо неажурне или корумпиране судије, то онда значи да су те судије сада опет у систему, чиме се баца љага и на највећи број часних и стручних судија.
О политичкој позадини убиства Зорана Ђинђића
Последњих недеља је актуелизовано питање утврђивања политичке позадине убиства Зорана Ђинђића. Како то коментаришете?
- Понављам, као и раније што сам говорио, да ми није познато постојање кривичног дела - политичка позадина. Правно говорећи, Министарство унутрашњих послова и тужилаштво би морали да кажу да ли постоји: подстрекивање или помагање. Трећег нема. Али, дајте и да видимо шта је било са онима који су направили пропусте и довели до тога да убију човека. Држава може да утврди ко је направио и како је дошло до пропуста, те да ли би требало да одговара због тога. С друге стране, зашто је сакривен извештај Кораћеве комисије? Прошло је толико времена, зашто он још увек носи ознаку тајности?
Поносан на законе
- У време када сам био министар правде донето је доста закона. Поносан сам на Закон о рехабилитацији, јер је 1.500 предмета прошло, скоро 1.000 људи је рехабилитовано. То није занемарљиво. Такође, донет је Кривични законик, Закон о кривичном поступку са много боље решеним питањем тужилачке истраге, затим Закон о парничном поступку, Закон о извршењу, те Закон о медијацији, Закон о извршењу кривичних санкција, Закон о сајбер криминалу... - наводи Стојковић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.