Вести

05. 04. 2014.

Извор: Данас

Нико није покушао да нас цензурише

Две и по године Зоран Кесић се није појављивао на малим екранима, али је по повратку успешнији него икад пре.

Са новом емисијом "24 минута", која се емитује на телевизији Б92, оборио је све личне рекорде, а сваке недеље увече је најактуелнија у јавности.

- Презадовољан сам коментарима, дуго нисам видео тако велики проценат позитивних утисака о некој емисији, то је малтене идолопоклонство и лепо је прочитати. Наравно, има и негативних критика, а да није тако забринуо бих се. Све у свему, битно је да емисија оставља утисак. Од првих 14 епизода "24 минута" је била више пута гледанија од "Утиска недеље" што морам да напоменем иако цела екипа изузетно воли и поштује колегиницу Ољу Бећковић - објашњава Зоран Кесић на почетку разговора.

Последње што сте радили на телевизији пре "24 минута" је "Фајронт република". Зашто сте се сада одлучили за потпуно другачији формат?

- Између "Фајронт републике" и "24 минута" постоји период од две и по године када сам се бавио неки другим стварима. На идеју за нову емисију дошао сам са мојим пријатељем Александром Саничанином, који је наш продуцент, и екипом са сајта Njuz.net (вести у огледалу), коју чине Марко Дражић и Виктор Марковић, када смо се упознали после једне радијске емисије. Схватили смо да смо обожаваоци истих емисија, "Шоу са Џоном Стјуартом" и "Колбер Рипорт". Емисија "24 минута" је идеална форма, чак иако је досадна бар не траје дуго. ФР је за мене завршена прича, јер ми сваки формат досади после неког времена, што ће се вероватно догодити и са новом емисијом после неколико сезона.

Због чега Вас на телевизији није било две и по године?

- Био сам разочаран у телевизију, јер су разни покретали идиотске емисије. Не мислим да сам одличан, али сам свакако добар и употребљив телевизијски аутор. Тада сам схватио како све функционише, док вас има на телевизији све је супер, чим нисте под оком јавности као да не постојите. То је у неку руку и нормално и зато следећи пут када паднем нећу примити све к срцу као тада.

Да ли сте очекивали оволики успех по повратку?

- Нисмо могли на почетку да проценимо какву ће пролазност да има ова емисија, али смо сада више него задовољни како је народ прихватио. Чујем да сви једва чекају да почне, јер им је вентил пред понедељак да се релаксирају и насмеју. Има и изјава за које мислим да су претеране, где кажу да смо ми једина опозиција. Не желим да живим у земљи где сам једина опозиција. Ако је тако, то је страшно јер ме не занима. Само желим да добро радим свој посао и уживам у њему.

Да ли Вас прати иста публика која је гледала и претходну емисију?

- ФР је више била намењена млађима, средњошколцима и студентима. Желим да верујем да је "24 минута" озбиљна емисија, намењена старијим људима, јер ми је досадило да имам младе фанове. ФР се бавила поп културом, доводио сам непознате младе бендове, покушавао сам да истакнем оно што се мени свиђа, док се "24 минута" бави искључиво политиком. Један сте од најпопуларнијих ТВ водитеља у Србији.

Шта је то што Вас разликује од других телевизијских лица?

- Моја емисија, пре свега, није за широке народне масе. На пример, Иван Ивановић и Огњен Амиџић имају много ширу пубику, од мене, више људи гледа њихове емисије, јер доводе актуелне госте што привлачи различите слојеве људи. Не могу да судим о профилу публике, али нас гледају они који се више интересују за политику и друштвена збивања.

Никада нисте тежили "мејнстриму". Колики је ризик упустити се у нешто на шта гледаоци нису навикли?

- Са "24 минута" први пут у каријери имам добар рејтинг. Никада ме то није претерано занимало, али годи да чујеш леп број. "Фајронт република" није била гледана. Ако је одличан рејтинг 15, а добар седам, највише што је та емисија имала је четири. У ФР сам доводио непознате бендове, нисам гледао по часописима ко је актуелан да бих га довео у емисију и имао рејтинг. Једноставно, неко ми каже да негде постоји супер млади бенд, одем да их чујем и питам да дођу у емисију. Тужно је што медији окрећу главу од свега што није "мејнстрим". То је зачарани круг. У том кругу млади, креативни и талентовани који нису у јавности немају прођу, талог су и дно. И ја сам био исто то, тако да знам о чему причам. Када је прекинуто емитовање "24 минута" после прве сезоне, многи су били склони теоријама завере због чега вас нема, а помињала се и цензура.

Да ли Вам је импоновао такав одзив љубитеља емисије?

- Ничим изазвано су сви бурно реаговали, јер ја нигде нисам рекао да се емитовање завршава. Када се завршила прва сезона, то је био период када је требало да добијем дете и нисам био концентрисан на рад. Нико није покушао да нас цензурише, јер да јесте, то би и успео, а и ја бих рекао јер немам чега да се плашим. Ја сам се у медијима тада појавио са шаљивим текстом, а почетна слова давала су реченицу "Ништа још нисте видели". Медији су увек били играчка, а ја кроз њих волим да збуњујем људе, искривим слику, натерам их да размишљају својом главом и схвате да није истина све што прочитају. Ипак, народ није крив што је осетљив и склон теоријама завере када се узме у обзир шта се све дешавало последњих деценија.

Да ли то значи да нисте добили чак ниједан позив. Да ли је некоме бар мало засметао ваш начин представљања политичке јавности?

- Колико ми је познато, политичари нас обожавају и импонује им када се помињу у нашој емисији, јер ако их не помињемо, значи да су небитни. Најмање смо се шалили на рачун Војислава Коштунице, а и кад јесмо, у питању је био неки стереотип. Ако је једина шала коју имамо стереотип, то је будалаштина, јер немаш за шта друго да се ухватиш. Коштуница се после избора и пензионисао што говори да кога ми не зезамо тај брзо нестане.

Ко је до сада одбио да гостује у Вашој емисији и да ли постоји шанса да у наредним епизодама видимо неког политичара?

- Нашу драгу колегиницу Ољу Бећковић звали смо за пилот епизоду, али је морала да нас одбије иако је хтела да нам помогне, јер не гостује у емисијама. Не доводимо политичаре, али смо звали Сашу Радуловића, који је нестраначка личност, када је објављен његов текст у једном магазину који нам се јако свидео, јер су ставови деловали здраворазумски и били право освежење. Пристао је да дође у емисију, али је два дана пре снимања он или неко са ким сарађује проценио да није паметно да се појављује у забавној емисији и отказао је учешће што није било професионално. Уочи избора сазнали смо да жели да гостује, али тада наравно ми нисмо хтели. Да је формат емисије другачији и да ја треба да се шалим на рачун гостију, а не да будем љубазан као што сам сада, звао бих политичаре, овако нећу. Ведрана Рудан ми је била велика жеља и у томе сам успео. Глумца Небојшу Глоговца бих желео да угостим, Душана Којића Коју (Дисциплина Кичме), као и многе хрватске новинаре и писце (Борис Дежуловић, Анте Томић).

Школа Ђоке Вјештице

- После средње школе мама ме је пријавила на аудицију за јутарњи програм "Студија Б" код Ђоке Вјештице. Њега смо звали београдска мајка, јер је покретао иницијативе да се направи фонтана испред Београђанке, а гејзир на Ади Циганлији смо звали "Ђокина штрцаљка". Био је добар новинар, старог кова, а мени је дао шансу да будем репортер. Моја прва искуства су са пијаце, уз неправилно паркирање, комуналне и сличне проблеме. Тамо сам све научио, стекао занат и заљубио се у новинарство од кога је тешко одљубити се.

Популарност на Зеленом венцу

- Навикао сам да ме људи препознају на улици и сада ми све ово није чудно. То датира још од мојих почетака бављења новинарством када сам ишао на пијацу Зелени венац да снимам прилоге, а сељаци се одушеве што ме виде па вичу "Ено га наш Зоки". Касније сам осетио и општенародну популарност са "Фајронт републиком" па ми није ништа ново.

Немам право да мислим да сам нормалан

- Не пада ми на памет да патим због суноврата друштва и не погађа ме медијска ситуација. Живим у свету који мени одговара. Моја породица, пријатељи и ја смо сви луди, јер ако већина гледа турске серије, иде на Цецин концерт и гледа ријалити шоу програме, немамо никакво право да помислимо да смо нормални.

"Њузовци" ме копирају

- Оно што Njuz.net ради сада, ја сам радио од 2003. до 2007. године на телевизији Метрополис са емисијом "Дезинформатор" чији је слоган гласио "Сви лажу, само ми измишљамо". Волим у шали да им кажем "Играјте се децо и драго ми је што настављате мојим путем". Наравно, нисам ја то смислио први и то је све шала, јер је најбоље што је могло да ми се деси у каријери да упознам екипу са Njuz.net. Уз њих сам постао квалитетнији и емисије су ми много боље.