Вести
05. 04. 2014.
Новинари објављују а не „чувају“ информације
Посао новинара је да објављује, а не да „чува” информације, рекао је за „Политику” Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, коментаришући тужбу коју је Лука Бојовић поднео против Бранкице Станковић, ауторке књиге „Инсајдер – моја прича”. У књизи су, подсетимо, објављене службене белешке које су заведене у МУП-у и другим надлежним институцијама, а у којима су поверљиви подаци о угроженој безбедности новинарке.
– Новинар ће наравно објавити „поверљив” документ када је препознатљиво да се иза поверљивости крије нелегитимни интерес. Али, мора да има способност да препозна документ чијим би објављивањем био угрожен јавни интерес и да се уздржи од његовог објављивања – објаснио је Шабић.
Лука Бојовић, који се налази у екстрадиционом притвору у Шпанији где чека изручење у Србију, тужио је новинарку Б 92 због тога, како је рекао његов адвокат Драгослав Огњановић, „што су у књизи објављене неистините информације”. Са друге стране, Станковићева скреће пажњу да се наводи тужбе не односе на неистините информације, него на чињеницу да су објављени документи представљали службену тајну.
На питање може ли новинар да буде оптужен ако објави документ са ознаком службене тајне, Шабић одговара:
– Може, чак и за најтежи облик одговорности – кривични. И то, чак и онда када је сасвим очигледно да је откривање „тајне” било у јавном интересу. И било је таквих покушаја. Сетите се, на пример, „Националног грађанског” и извештаја о стању народне одбране или „Борбе” и „поверљивих” информација о плаћању трошкова за Миладина Ковачевића. У тим приликама устајао сам у заштиту новинара, јер сматрам принципијелно неприхватљивим да се, чак и када постоји некакав основ, отвара питање одговорности новинара, а да истовремено изостаје питање одговорности функционера или службеног лица чији је посао да чува тајну.
Наводећи пример новосадског „Националног грађанског” и Јелене Спасић, повереник је подсетио на непримерен притисак на посленике јавне речи када је „по службеној дужности” Основно тужилаштво у Новом Саду подигло оптужницу против новина и новинарке. Подсетимо, у јуну 2011. године, новосадски дневник је објавио текст под насловом „Државни органи потпуно неспремни за рат”.
Новинарка Јелена Спасић је у невеликом тексту, позивајући се на поверљив извештај Владе Србије о стању припрема за одбрану у Србији у 2010. години, навела да када би данас избио рат у Србији „добрим делом се не би знало ко пије, а ко плаћа, пошто бројни државни органи и јавна предузећа игноришу законом прописане припреме за одбрану земље”.
Неколико месеци после тога, надлежни основни тужилац у Новом Саду Зоран Јаковљевић и његова заменица Мирјана Пековић подигли су оптужницу против новинара и уредника Милорада Бојовића.
Ауторка текст за „Политику” каже да не зна да ли је поступак окончан или ће „када се неком ћефне да буде извучен из фиоке и опет је гони”.
– Бесмислена оптужница ме терети зато што сам јавност обавестила да ћате по министарствима, општинама, јавним предузећима неће да ураде једноставне обавезе из плана одбране. И, сад сам ја, објављивањем тога, угрозила безбедност државе, а не сви ти који и даље безбрижно пландују о трошку грађана. На терет ми се ставља и помагање извршиоцу кривичног дела, иако је чување извора моја морална и професионална обавеза, па је све то директан притисак на мене, али и све новинаре – каже Јелена Спасић.
Закон о тајности података – као фикција
Повереник за информације од јавног значаја наводи да је Закон о тајности података стар више од четири године, а ипак умногоме „егзистира” као фикција.
Иако је предвидео јединствену номенклатуру класификованих података – интерно, поверљиво, строго поверљиво, државна тајна, и елиминисао чак и као појмове „војну” и „службену” тајну и влада и скупштина су у легислативној пракси, и то прилично интензивно, наставили са употребом „елиминисаних” појмова.
Уз то, влада није донела нужне подзаконске акте за примену закона. Није још утврдила ближе критеријуме за одређивање свих степена тајности па је данас, са формалног становишта, веома релативизована „поверљивост” мноштва докумената. Било би наивно веровати да не постоје они који такву флуидну и нејасну правну ситуацију не злоупотребљавају – рекао је повереник.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.