Вести
04. 04. 2014.
Ћурувијино убиство симбол бруталности режима
Убиство Славка Ћурувије, на Ускрс 1999. године, током бомбардовања Србије, постало је симбол за бруталност режима Слободана Милошевића. Иако је непосредно пре убиства Ћурувију непрестано пратило 27 припадника Државне безбедности, ни дан-данас није познато ко су налогодавци и извршиоци убиства. Ипак, после 14 година почиње да се одмотава клупко око убиства новинара, власника и уредника листова „Дневни телеграф“ и „Европљанин“ Славка Ћурувије.
Званично је саопштено да су за Ћурувијино убиство осумњичени некадашњи шеф Државне безбедности Радомир Марковић, који служи затворску казну од 40 година затвора због политичких убистава, и бивши припадници ДБ-а Ратко Ромић и Милан Радоњић, као и Мирослав Курак – који је тренутно недоступан правосудним органима у Србији – обелоданио је средином јануара ове године тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић.
– Као и у случају „Стамболић“ и у случајевима „Будва“ и „Ибарска магистрала“, по садашњим сазнањима којима располажемо, мотив је и у случају убиства Славка Ћурувије политика. Не искључујем могућност да ћемо у току истраге доћи до још неких мотива, можда личних – али је у овом тренутку доминантан политички мотив.
Директни налогодовац је, по сазнањима којима располажемо, Радомир Марковић. Да ли ћемо у току истраге сазнати да је било још неких налогодаваца или оних чије је налоге сам Марковић извршавао? Хајде да сачекамо да се истрага заврши па ћемо онда о томе да разговарамо – казао је Радисављевић.
Искорак у решавању случаја убиства новинара, који је толико година тапкао у месту, што је и допринело привођењу двојице бивших припадника ДБ-а Ромића и Радоњића било је сведочење Милорада Улемека Легије, осуђеног на максималну затворску казну од 40 година због убиства премијера Србије Зорана Ђинђића.
Ћурувијин однос с Мирјаном Марковић се значајно погоршао у лето 1998. године, када су у току биле значајне полицијске акције против побуњених на Косову. На основу Уредбе Владе Србије о посебним мерама у условима претње НАТО напада на земљу „Дневни телеграф“ је привремено забрањен 14. октобра 1998, а просторије су запечаћене. Изнервиран таквом одлуком, Славко је одјурио код Мире Марковић.
На основу књиге Предрага Поповића „Они не праштају“, тада су између њих двоје пале тешке речи. Славко је упитао Миру: „Шта то радите? Ако наставите тим путем, висићете на Теразијама!“ Недуго затим, заплењена је целокупна имовина фирме која је издавала „Дневни телеграф“, а потом је Ћурувија регистровао листове у Црној Гори. Ипак, због текстова и илустрација у „Европљанину“, октобра 1998. суд у Београду изрекао је Ћурувији и његовом предузећу укупну казну од 2,4 милиона тадашњих динара.
Ћурувија је, заједно с још двојицом новинара листа, 8. марта 1999. године кажњен на пет месеци затвора због узнемиравања јавности. Мирјана Марковић је десетак дана пред Ћурувијино убиство, на седници Дирекције (ЈУЛ) њега означила као главног државног непријатеља који је изазвао бомбардовање и да ће му народ судити. Неколико дана пред убиство, Мирјана Марковић је преко издејствовала да се у „Експресу“ објави текст Мирослава Марковића „Ћурувија дочекао бомбе“. Тај текст многи сматрају за својеврсну пресуду Ћурувији.
Славко Ћурувија убијен је на Ускрс, 11. априла . године. Убиство је извршено око 17 часова у, у Светогорској улици (у то време Иве Лоле Рибара), у пролазу испред броја 35, где су биле просторије маркетинг службе „Дневног телеграфа“, а на четвртом спрату и стан у којем је Ћурувија живео. МУП је саопштило је да је Ћурувија „лишен живота из ватреног оружја, од непознатих извршилаца и да радници Секретаријата у Београду интензивно трагају за починиоцима овог кривичног дела“. Тадашњи дневни листови су пренели сведочење очевидаца да су „на њега пуцала двојица нападача обучена у црно и с црним капама с прорезима за очи на главама. Чула су се три-четири хица, а онда су из хаустора излетела двојица и у пуном трку отишла низ улицу ка Таковској“.
Ћурувији је пуцано у леђа, један хитац га је погодио у главу, а други му је прошао кроз срце. Убице су дршком од пиштоља удариле и онесвестиле Славкову супругу Бранку Прпу, која је била с њим. Њих двоје су непосредно пре напада били на ручку с пријатељима. На основу података која су објављени из тајног полицијског досије „Ћуран“, сазнало се да је Ћурувију и његову супругу до непосредно пред његову смрт, пратило 27 припадника Државне безбедности.
Пакт о ненападању
Не постоје поуздани подаци о природи односа између Славка Ћурувије и Мирјане Марковић, супруге тадашњег председника Србије Слободана Милошевића. Александар Тијанић је у ТВ документарцу „Кад режим стреља“ описао њихов однос као „пакт о ненападању који му је омогућавао да дође до значајних информација и тиме знатно увећа број читалаца Дневног телеграфа“. Ћурувијина невенчана супруга Бранка Прпа је том познанству придавала знатно мањи значај.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.