Вести
02. 04. 2014.
Аутоцензура доминира у српском новинарству
Лоше стање у медијима у Србији изазвано је недостатком регулативе и јасних правила на тржишту, сагласили су се учесници панела о слободи медија који је данас одржан у Европском парламенту. Известилац ЕП за Србију Јелко Кацин, који је један од организатора скупа, рекао је да је међу главним задацима нове владе доношење медијских закона, подсетивши да је медијска стратегија усвојена пре две и по године, а да закона још нема.
Према његовим речима, три највећа проблема у српским медијима су аутоцензура и недостак истраживачког новинарства, непостојање транспарентности власништва и пораст таблоида.
"Медији су основ демократске државе", нагласио је Кацин и додао да често недостаје критичка анализа догађаја.
Он је навео и да се често дешава да медији објављују податке о одређеним истрагама који би требало да буду поверљиви, чиме је, како каже, угрожена правна држава.
Кацин је подсетио да ће стање у медијима бити предмет преговора о придруживању и то у неколико поглавља, укључујући и кључно поглавље 23, које се тиче правосуђа и основних права.
Он је указао да нападачи на новинаре често остају некажњени и поздравио оснивање Комисије за истраживање убиства новинара.
Шеф српског преговарачког тима са ЕУ Тања Мишчевић истакла је решеност владе да у најскорије време поднесе скупштини предлоге медијских закона, али је указала да је још важније да се ти закони потом и примене.
Председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић критиковала је владу зато што се извештај Верице Бараћ о корупцији у медијима још није нашао на столу.
Она је навела да ће УНС тражити да се у медијске законе угради обавеза медија да прикажу на који начин се финансирају, не само кад је реч о новцу који добијају од владе и невладиних организација у Србији, него и од страних држава и међународних организација.
"Још немамо знакова да ће то Европска комисија подржати, а ми смо већ искусили да, ако Брисел не занима, не занима ни владу, и то неће наћи свој пут ка закону", рекла је Смајловић.
Помоћник министра културе и информисања Саша Мирковић рекао је да ни после две и по године од усвајања медијске стратегије Србија није донела законе, али и нагласио да је у међувремену дошло до два изборна процеса и реконструкције владе.
Мирковић је подсетио да су нацрти закона о јавном информисању, који је кровни медијски закон, и закона о електронским медијима, на експертизи у Бриселу и да министарство "сваког дана" очекује коментаре који ће бити анализирани и имплементрирани у текст закона.
Он је додао да радна група ради на усаглашавању текста трећег закона, о јавним медијским сервисима, у делу који се односи на финансирање РТС и РТВ и да очекује да током следећих недеља изађе са конкретним предлогом о стабилном финансирању та два медија.
Потпредседник Независног удружења новинара Србије Драган Јањић рекао је да је српска политичка елита изгубила године не чинећи ништа да се медијска слика и положај новинара побољша.
Јањић је рекао да је таблоидизација веома опасан проблем који захвата не само медије, већ цело друштво.
Директорка БИРН Гордана Игрић рекла је да је за време владавине ДС створен веома јасан систем контролисања медија које су наредне владе наследиле и развиле.
По њеној оцени, медији су доведени у ситуацију да унапред одустају од непријатних питања и истраживачких текстова.
"Предају се унапред, чак и пре него што власт од њих било шта затражи", рекла је Гордана Игрић.
Више учесника у расправи сагласило се да су маркетиншке агенције, које су често под индиректном контролом власти, још једно средство за суптилну контролу медија.
Панел под насловом "Проговори, Србијо" (Speak up) у Спољно-политичком комитету ЕП организовало је Либерално-демократска група европских посланика, којој припада и Јелко Кацин.
Коментари (1)
Остави коментар02.04.
2014.
Lekcija o slobodi medija
ОдговориIspod naslova ovog teksta pise: "UNS će tražiti da se uvede obaveza medija da prikažu kako se finansiraju, izjavila je Ljiljana Smajlović." Takvu obavezu moze da ima samo medijska organizacija, jer medij nema svojstvo pravnog lica.
Nije posteno da nam Evropski parlament drzi lekciju, a da sam nije doneo celoviti regulatorni okvir za medijski sektor u EU, osim Direktive o audio-vizuelnim medijskim uslugama. Inace, sektor sadrzaja i medija je definisan u tekstu: "Content and media sector definition based on NACE rev. 2 classification".
Na osnovu clana 97. tacka 10. Ustava RS doneta ja Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine, ali na osnovu te ustavne odredbe i pomenute strategije nije pripremljen jedan Nacrt zakona o sistemu javnog informisanja, vec su iz nepoznatog razloga pripremljena tri nacrta tzv. medijskih zakona: Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima, Nacrt zakona o elektronskim medijima i Nacrt zakona o javnim medijski servisima. Zasto?