Вести
31. 03. 2014.
Нова имена међу несталим новинарима
У Досијеу убијених и несталих новинара и медијских радника, од 1991. до 2001. године који је сачинио УНС налазе се још два имена: Симо Кљајић и Миле Буљевић.
Симо Кљајић је био дугогодишњи главни уредник „Личког вијесника” из Госпића, а Миле Буљевић, радник РТВ Приштина. Први је нестао 12. октобра 1991. године у Госпићу, а други 25. јуна 1999. у Приштини.
Симо Кљајић остао је у Госпићу за време ратних дејстава због болесних родитеља, јер је у пролеће 1991. отишао у пензију, прича за „Политику” његова ћерка Жељка Травица. У то време она је боравила у Загребу са супругом, док су њени отац, мајка и брат живели у Госпићу.
– Мајка ми је испричала да се тог дана ситуација у Госпићу мало смирила и да је отац кренуо у продавницу по хлеб у 10.55 часова. Више се није вратио. Моји су пријавили његов нестанак, али месецима нисмо имали никаквих вести. У децембру 1991. сазнали смо да су на подручју Липове главе убијени цивили. Тамо су нађена тела убијених, а када је почела идентификација, неко је објавио да је тамо био и мој отац. Он је из куће кренуо са личном картом, новинарском легитимацијом и књижицом која је указивала да је дијабетичар. Све оно што је нама предочено, од слика до ствари, међутим, није указивало да је мој отац међу убијенима – прича Жељка Травица.
Она је после очевог нестанка дала крв ради ДНК анализе Међународној комисији за нестале особе, али из судских списа, пошто је покренула тужбу против Републике Хрватске за цивилну жртву рата, сазнала је да тај узорак за надлежне није био – меродаван.
Жељка је 31. маја 2004. поново дала крв на анализу, овог пута у Загребу, али да ли су рађене ДНК анализе и шта су показале – није успела да сазна. Симо Кљајић се, по речима његове ћерке, и данас у Црвеном крсту води међу несталима.
У међувремену, пресудом Жупанијског суда у Ријеци, 24. марта 2003, за ратни злочин против цивилног становништва осуђени су Тихомир Орешковић, Мирко Норац и Стјепан Грандић, припадници такозване госпићке групе, која је окривљена за ликвидацију око 50 цивила.
– Током тог суђења један од окривљених који је сведочио, навео је име мог оца као једног од цивила у групи коју су спроводили. Колико знам, међу жртвама пронађеним у околини Липове главе, три нису идентификоване, Узорак потребан за ДНК анализу надлежни у Хрватској имају, али ми до данас нисмо добили званичан одговор о томе шта се десило мом оцу – прича Жељка Травица.
Други нестали медијски радник Миле Буљевић последњи пут је виђен 25. јуна 1999. недалеко од избегличког центра у Приштини. Податке о њему Удружење новинара Србије успело је да добије из извештаја Комисије Уједињених нација за људска права, која је реаговала на жалбу сестре несталог, Љубице Буљевић.
Тог дана, према изјавама очевидаца, на које се позива поменута комисија, Миле Буљевић кренуо је око поднева у избеглички центар, где је иначе живео са породицом, да узме неке ствари. Пола часа касније, зауставиле су га непознате особе и замолиле да им помогне да утоваре робу у камион.
Одмах затим стигао је џип из којег су изашла три припадника и једна припадница Ослободилачке војске Косова (ОВК) и почели су да ударају Буљевића, као и још једног човека који се ту затекао. Обојицу су их затим убацили у џип и одвезли се педесетак метара, а онда су другог нападнутог избацили из возила и отишли са Буљевићем. Од тада се овом раднику РТВ Приштина губи сваки траг.
У извештају Комисије УН за људска права наводи се да је породица одмах пријавила нестанак надлежнима, али да нико од одговорних није реаговао.
– Одлука комисије чији смо извештај добили јесте да отмица Мила Буљевића никада није истраживана и њена препорука Еулексу је да се овај случај поново истражи – каже за „Политику” Драгана Бјелица из УНС-а.
Поменута комисија је указала на пропуст Унмика, напоменула да је у овом случају настављено озбиљно кршење људских права жртве и сродника, пре свега права на утврђивање чињеница и затражила од Унмика да се извини породици Мила Буљевића.
Удружење новинара Србије већ неколико година истражује случајеве убијених и несталих новинара и медијских радника на тлу бивше Југославије, од 1991. до 2001. године, а број убијених и отетих у овом досијеу попео се на 39. У овим случајевима у којима су страдале или нестале наше колеге, надлежни или уопште нису реаговали или до краја нису истражили околности убиства или нестанка новинара.
Породица Мила Буљевића живи негде на територији Србије, али ни истражни органи ни новинари нису успели да је пронађу. У УНС-у кажу да нису успели да дођу ни до његове фотографије.
Коментари (1)
Остави коментар02.04.
2014.
istina je bolna
Mislim (iz sjećanja) da je u "Ratnim "brojevima Feral Tribjuna po izjavi likvidiranog Haškog svjedoka Milana Levar-među žrtvama u grupi u koj je bio i Smiljanić Stanko pominjan i ovaj čestiti- u Lici svima poznat novinar.
Одговори