Вести
29. 03. 2014.
Нема демократије док се не разреше убиства новинара
„На Балкан долазим од раних деведесетих и земље у овом региону су ми познате још из ратног периода и времена режима Слободана Милошевића. Морам да признам да се много тога променило набоље, али не довољно, да будем искрен. Ипак, најважније је да у ваздуху може да се осети дух промене”, каже на почетку разговора за „Политику” Стивен Хајнц, председник њујоршког Фонда браће Рокфелер.
Први човек једне од најутицајнијих организација на свету боравио је у Београду поводом почетка рада Фондације „Славко Ћурувија”, чији су браћа Рокфелер донатори и партнери.
Како је дошло до сарадње са Фондацијом „Славко Ћурувија”?
Независни медији су кључни део нашег деловања, као што је и борба за слободу говора, па је било логично да подржимо рад фондације која се бави управо тим питањима. Идеја је потекла од Славкове ћерке Јелене Ћурувије која је разговарала са једним мојим млађим колегом. Од идеје до реализације прошло је око годину и по.
Будући да се годинама само наслућује ко је стајао иза убиства Ћурувије, као и неколико других новинара, да ли може бити говора о истински демократском друштву када убице и налогодавци убистава новинара и даље нису пронађени нити осуђени?
Мислим да не. Најпре правда мора бити задовољена, јер убиство је грозна ствар. Правни систем мора да омогући проналажење убица и њихових налогодаваца, затим подизање оптужнице како закон прописује, фер суђење и на крају заслужену казну. Без тога нема демократије. Пре 15 година је убијен новинар који је обављао свој посао, а тај посао је изузетно важан. Због тога је неопходно да се Србија издигне изнад мрачних епизода из своје прошлости и докаже да је заиста посвећена путу који подразумева толеранцију и слободу изражавања. Проналажење убица Славка Ћурувије свакако је незаобилазан део тог процеса.
До помака у истрази је дошло тек кад се у расветљавање злочина укључила Комисија за испитивање убистава новинара чији су чланови такође њихове колеге новинари...
Да, чуо сам за то. Мислим да је за истински процес демократизације осим јаких институција неопходно да се укључе експерти који делују одвојено или кроз независне медије или цивилно друштво. Они својим деловањем контролишу политичаре, врше на њих притисак да раде свој посао и на тај начин помажу да се друштво промени. То је истина која подједнако важи како за Америку тако и за Србију и све друге земље света.
Један од циљева Фонда браће Рокфелер јесте подршка реформама које спроводе у земљама западног Балкана на путу ка ЕУ. У које реформе највише улажете?
У принципу примењујемо мање-више исти образац деловања у земљама овог региона. Трудимо се да подржимо независне медије, научноистраживачке институте који се баве кључним реформама које се захтевају од земаља на путу евроинтеграција. Такође, обезбеђујемо подршку и за организације цивилног друштва које „гурају” ове реформе. Дакле, имамо проверен модел деловања који формира својеврсни троугао – независни медији, институти и цивилно друштво.
На помињање Фонда браће Рокфелер некако се подразумева филантропија. Начин понашања који подразумева давања другима, нажалост, веома се слабо „прима” код имућних појединаца и компанија у Србији...
То ми је познато и у том смислу водимо неколико пројеката са локалним партнерима како бисмо код овдашњих богатих људи пробудили свест о важности давања. И морамо да признамо да видимо неко побољшање у том смислу, али да би таква пракса интензивније заживела неопходно је неко време. Моја порука богатим људима било где на планети гласи:
„Супер што имате много новца и дивно је када човек успе да стекне и више него што му је потребно бавећи се бизнисом. Али на крају крајева треба себи поставити питање да ли желимо да дамо нешто друштву које нам је пружило шансу да успемо.” То је цела поента филантропије.
Да се веома озбиљно посветите друштвеним проблемима и подржите оне иницијативе за које сматрате да ће то друштво унапредити. Фондација „Славко Ћурувија” је добар пример за то. Са релативно скромним фондом помаже и стимулише истраживачко новинарство у Србији од чега ће на крају највише користи имати сами грађани Србије.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.