Вести
25. 03. 2014.
Власт се само декларативно залаже за људска права
Иако су се институције у 2013. години одлучније декларисале ка усвајању и учвршћивању европских вредности, од којих је једна од најзначајнијих безусловно поштовање људских права, декларативна опредељеност није дала неопходан практичан резултат. Институције су остале изложене ударима страначких политика, а јавни функционери на различитим нивоима користили су их за страначку и личну промоцију - закључује се у годишњем извештају заштитника грађана Саше Јанковића о стању људских права у Србији.
Као посебно рањиве групе омбудсман наводи екстремно сиромашне, децу, особе са инвалидитетом, припаднике националних мањина (међу којима су најугроженији Роми), особе лишене слободе (укључујући и психијатријске болеснике), оболеле од тешких болести, жене, избегле и расељене, азиланте, ЛГБТ популацију, али и заговорнике људских права и поједине критичаре власти - на првом месту новинаре.
„Премоћ политичке воље и популизма над владавином права, слабе институције наспрам снажних политичких центара моћи и личности функционера, слабост и неефикасност правосуђа, манипулације медијима, атрофирана економија и нереформисана администрација највеће су препреке и изазови који стоје на путу потпунијег остваривања права грађана у Републици Србији“, наводи се у извештају омбудсмана. Као пример подређивања институција раду странака, заштитник наводи саопштавање јавности да ће државни органи донети неку одлуку након што одређена странка о том питању заузме свој став, као и саопштавање одлука из надлежности државних органа на страначким скуповима.
У извештају се указује да је десетине хиљада грађана Србије онемогућено да остваре право на здравствену и пензијску заштиту, због тога што послодавци не извршавају законску обавезу уплате доприноса у здравствени и пензиони фонд, државни органи су неефикасни у сузбијању те појаве, а важећи прописи последице преваљују на раднике и чланове њихових породица.
Осврћући се на рад правосудних органа, заштитник грађана наводи да након првог, неуспешног круга реформи, ни други није довео до осетних побољшања.
„Независност судства и даље посрће под притисцима, популистичким и институционалним“.
- Гласно најављивана интензивна борба против корупције још није дала резултате изражене у виду правоснажних судских пресуда. Снажан политички импулс који је дат са политичког нивоа није до краја отворио врата за надлежне државне органе који би борби против корупције, поред печата личности који је добила, дали и карактер институционалности, свеобухватности, масовности и дугорочности - наводи се у извештају омбудсмана.
Део је посвећен и медијима, посебно на све већу таблоидизацију. „У трци за тиражима и гледаношћу, али и под непосредним утицајем или притиском различитих центара моћи, грађанима се, упоредо са истинитим информацијама, пласирају селективне, непотпуне, полуинформације па и потпуно лажне, чињенично нетачне (дез)информације.
Посебну бригу изазивају две међусобно прожимајуће појаве: притисак на медије (контрола медија) те цурење поверљивих информација и измештање институционалних процеса у привилеговане таблоидне медије (таблоидизација државе). Информације које су по слову закона поверљиве редовно се појављују у одређеним, увек истим медијима. Ради се о подацима из истрага у току, личним подацима, о околностима приватног живота до којих се може доћи само систематичним и дубоким задирањем у приватност и базе података које, у сасвим одређене сврхе, воде одређени државни органи“, наводи Јанковић. Он додаје да се поступци у којима би се утврдио извор таквих информација, а којима располажу само службена лица, па та лица и њихови подстрекачи санкционисали за неовлашћено одавање службене тајне и друга кривична дела, прекршаје и дисциплинске преступе, не воде.
„Подаци су по правилу селективно једнострани, непотпуни и систематично уперени против одређених личности“, наводи се у извештају уз закључак да је таблоидизација медија, на коју је у претходном годишњем извештају упозоравано, добила још већи замах прерасла у таблоидизацију државе.
Таблоиди уцењују јавне личности
„Све чешће се говори о томе да поједини таблоиди уцењују јавне личности и политичаре, тражећи од њих новац да би престали негативно да пишу о њима.
Шунд, кич и естрада нуде се као замена за образовање и културу. Последице су поразне и дугорочне“, наводи се у годишњем извештају заштитника грађана.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.