Вести
24. 03. 2014.
Новинарство трансформисано у “индустрију вести”
Медијска моћ се у другој половини 20. века преселила у корпоративну сферу, а и последњем идеалисти је постало јасно, да кажемо то парафразираним стихом, "да слобода неће умети да пева као што су сужњи певали о њој".
Медији су се дали на посао да за велике профите "производе свест" потребну за друштво у великом дебалансу - каже др Слободан Рељић у уводу књиге "Криза медија и медији кризе", у издању "Службеног гласника".
У овој студији аутор, који већ тридесет година ради као професионални новинар, а сада је помоћник главног уредника "Вечењих новости", даје одговор на питање: зашто медији "усред кризе огромних размера и глобалног значаја" не испуњавају своју историјску улогу да буду на челу друштвених промена, и показује да је "мајка свих револуција", како је Виктор Иго говорио за штампу, данас, напротив, један од најистрајнијих бранилаца неодрживог статуса кво.
Медији, како пише Рељић, више и не покушавају да информишу грађане да би они могли да компетентно одлучују, него их дезинформишу, збуњују, развлаче њихову пажњу и онда посредују да им "контролори" дају "понуду коју неће моћи одбити".
Новинарство је, по његовим речима, унајмљено у "медијској индустрији" да би се културолошки трансформисало у "индустрију свести".
Професионална новинарска удружења, подсећа аутор, и даље доносе кодексе према којима је "прва и најважнија обавеза новинара да поштује истину и право јавности да зна истину".
- Кад би неко биће сишло с друге планете и читало витешке обавезе које се стављају пред Земљане који се зову "новинари", оно их не би могло замислити другачије него као независне, специјалне поверенике друштва коме је преко стало да зна истину о себи. Али, то наравно, има мало везе са стварношћу. "Новинар" је у том друштву најамник, а његов газда, ако можда држи и ципеларницу или пекару - према њему има исте обавезе и однос као према обућару или пекару - пише Рељић..
Знање посталo обична роба
Пре три и по века, објашњава аутор, у новоустановљеној "цивилизацији капитализма" важило је да "ми никако не смемо знање начинити обичном робом", а данас су вести пропагандни продукти са трака корпоративне индустрије. Зато ће, по Рељићевим речима, овакви "слободни медији", који систематски "разарају разум којим се оријентишемо у стварном свету, у Великој кризи позног капитализма, пре погурати на површину слепе силе, крваве обрачуне и хаос, него што могу гарантовати пут ка реалном демократском решењу". Тако нешто се, уосталом, и догодило у сличној кризи капитализма тридесетих година прошлог века.
Коментари (1)
Остави коментар24.03.
2014.
Vest = roba?
Prema Oksfordskom recniku, industrija je ekonomska delatnos koja se bavi preradom sirovina i proizvodnjom robe u fabrikama. U skladu sa ovom definicijo, "industrija vesti" se shvata kao ekonomska delatnost koja se bavi proizvodnjom vesti (informacija), zabave i "obrazovanja" u tzv. medijskim organizacijama.
ОдговориNorbert Viner u "Kibernetika i drustvo" (1954) kaze: "Ja pisem ovu knjigu prvenstveno za Amerikance, u cijoj se srednini pitanje informacija procenjuje prema uobicajenim americkim merilima: neka stvar je kao roba vredna onoliko koliko se za nju moze dobiti na otvorenom trzistu. To je zvanicna doktrina jednog pravoverja u koje nijedan stanovnik Sjedinjenih Drzava ne moze sumnjati a da se ne izlozi opasnostima."