Вести
21. 03. 2014.
Адвокати пронашли уносан бизнис: Судови затрпани тужбама фоторепортера
Тужбе за неовлашћено преузимање фотографија постале су хит међу адвокатима који на име повреде ауторског дела траже чак и 1.000 евра по слици. Од те суме, више од 50 одсто припада њима, а мањи део аутору.
Проблем настаје уколико фоторепортери покушају да се без суда поравнају с оним ко је преузео слику. Такав случај имао је фоторепортер Д. М.
- Хтео сам да повучем тужбу и да ми сајт исплати новац за неовлашћено коришћење моје фотографије. Међутим, када сам отишао код адвоката, он ми је рекао да ако одустанем, њему морам да исплатим 40.000 динара јер је тако прецизирано у уговору који сам потписао с њим, иако то није по адвокатском трошковнику. Новац нисам имао, па сам морао да останем при тужби у којој сам по савету адвоката тражио 100.000 динара на име нематеријалних трошкова. Од тог новца мени би припало 50.000, а остало адвокату - каже наш саговорник.
Д. М. тврди да неке адвокатске канцеларије организују и курсеве за фоторепортере на којима их уче како да туже медије.
- На једном таквом курсу сам био, а случајно сам га нашао на интернету. Организовао га је 31. маја прошле године адвокат Чивтелић. Тада је посебан акценат ставио на заштиту права ауторских дела која су објављена на интернету. Након тог предавања схватили смо да се овај бизнис исплати и фоторепортерима јер се за слику на суду може зарадити и 500 евра, док се регуларно она не може продати за више од 100, па многи од нас прижељкују да им неко узме фотографију јер се често без опомене одмах иде на суд - каже фоторепортер Д. М., који тврди да су због добре зараде на овакав начин судови затрпани тужбама фоторепортера.
Његове наводе потврђује и судија Апелационог суда доктор Драгица Попеску.
- За дело које би се продало највише за 100 евра аутор тражи 500 и много више за нематеријалну штету то јест душевни бол, због чега је битно утврдити да ли он уопште постоји. Често се дешава да не знају које су душевне боли претпели, али знају да бар три пута увећају вредност дела. Када их питате зашто траже толики износ, испостави се да их је тако саветовао адвокат - каже Попеску.
С друге стране, поменути адвокат Андреја Чивтелић, који се последњих година бави одбраном ауторских права, тврди другачије.
- Накнада за фотографију се утврђује на основу цене коју је дефинисало Удружење ликовних уметника примењене уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС). Што се тиче нематеријалне штете, она се дефинише на основу захтева аутора - рекао нам је у телефонском разговору Чивтелић.
Питања без одговора
Он каже и да није тачно да се без опомене одмах покреће тужба.
- То није тачно, као што није тачно ни да адвокати клијенте приморавају да иду на суд односно да им траже новац уколико се нагоде са медијима. Могу само да се наплате трошкови тужбе - рекао је Чивтелић, који није желео да одговори да ли организује курсеве за заштиту ауторских права, већ нам је тражио да му пошаљемо питања мејлом, али на њих није одговорио.
Тако смо остали ускраћени за одговоре на питања како установити ауторство ако се на интернету не може пронаћи ознака и да ли су такве фотографије мамац за остваривање зараде, као и то да ли је сам Чивтелић актер неког случаја у коме је тражио надокнаду ван адвокатске тарифе уколико је клијент желео да одустане од тужбе?
Може се третирати и као изнуда
Правник Иван Јанковић објаснио је за Наше новине шта смеју да предузимају адвокати, а шта не.
- Адвокат не сме под принудом да тражи од странке да настави судски процес, посебно не сме то да ради због своје користи. Другим речима, све што се тражи од странке ван адвокатског ценовника може да се третира као противзаконита радња у неким случајевима, чак и као изнуда. С друге стране, ако адвокатске канцеларије организују курсеве за фоторепортере, то се може третирати и као маркетиншка активност, што је адвокатима забрањено - каже Јанковић за Наше новине.
Коментари (1)
Остави коментар22.03.
2014.
Uaaa lopovi!
Uaaa lopovi! Mislim na one koji drsko kradu fotografije.
Одговори