Вести
21. 03. 2014.
УФОС: Фотографије нису бесплатно јавно добро
Обраћамо Вам се као чланови “Удружења Фоторепортера Србије” - УФОС са жељом да се чује глас нас који комуницирамо фотографијом, и верујемо да она говори више од хиљаду речи. Подстакнути текстом објављеним у данашњим “Нашим новинама” i на интернет сајту www.pressonline.rs осећамо потребу да вам се обратимо овим саопштењем, можда тако јавност постане свеснија нашег присуства, када већ гледајући свакодневно наша дела - фотографије - то није.
У УФОС-у смо окупљени жељом и потребом да своју професију унапредимо и представимо јавности у најбољем светлу, али првенствено да се заштитимо од неснованих напада појединих медија који су учестали последњих месеци. Изложени смо нападима неких медија већ доста дуго. О чему се заправо ради? Класично новинарство умире, а штампани медиј постаје излишан. Наравно, мења се и новинарско, па и фоторепортерско занимање.
Иако се, на жалост, и даље под фоторепортерима подразумевамо ми који "попуњавамо" празна места у новини и "чинимо да изгледају шарено", без тих истих “шарених делова” у 21. веку ни један чланак на интернету не би постојао, или бар не би био довољно ефектан. Није занемарљива ни чињеница да користимо изузетно скупу опрему како бисмо произвели што квалитетније фотографије, те да смо морали да стекнемо неко, неретко академско, образовање како бисмо креирали дело које неком медију треба “за попуњавање рупа између текстова”.
Наше дугогодишње искуство показује да поједини медији у Србији који и јесу у највећој мери провоцирали овакву реакцију УФОС-а, јесу краткорочни пројекти појединих интересних група који послују без професионалне етике и довољног буџета за пројекат у који су се упустили.
У таквим пројектима испоставља се као сасвим легитимна опција “преузимања” свих фотографија до којих се може доћи претраживањем интернета и нелегалних архива фотографија неких одавно угашених новина, без икаквог покушаја да се пре објаве ступи у контакт са аутором, да се исти потпише, да му се плати, те да се испуне елементарна морална и ауторска права фотографа.
Сада ми постављамо питање: да ли је законски прерадити неко музичко дело без сагласности композитора, користити реченице различитих писаца, а не наводити да је то заправо цитат, или, брисати секвенце из већ постојећих филмова, као што неко сече делове фотографије када је објављује потпуно је вадећи из контекста у којем и за који је настала, па затим ове хибриде продавати као своје ауторско дело без икаквог објашњења?
Проблем коришћења медија који производимо, а који је упркос свим ниподаштавањима нашег занимања, и даље изузетно тражен и неопходан, сеже још даље у покушаје многих да се управо пакујући “позајмљене” фотографије у пропагандне сврхе, на билборде, постере, рекламе и слично - поједина правна лица (маркетиншке агенције) желе обогатити преко нашег рада.
По закону, фотографије без сумње јесу ауторска дела која настају у одређеном тренутку са одређеном наменом и у одређеним условима бивају дата од стране фотографа ономе који је ово дело поручио, затражио видевши га и слично. Оне се не смеју касније користити у комерцијалне сврхе, као ни приказивати у другим медијима за које фоторепортер не ради, не сме се нарушавати њихов изглед сечењем и прекадриравањем. Фотографије нису бесплатно јавно добро достуно на интернету – оне су ауторска дела која имају своју цену.
Полемике у новинском тексту којима смо подстакнути, тичу се и вредности нашег рада, односно комерцијалне вредности фотографије коју неко жели да купи од аутора. Реалност са којом се свакодневно сусрећемо у Србији је потцењеност нашег рада те и нереално ниска цена фотографија на коју, желећи да некако преживимо и наставимо да се бавимо својим занимањем - пристајемо.
Данас се конкретно оглашавамо поводом текста објављеног у "Нашим новинама" и на порталу www.pressonline.rs, без жеље да бранимо адвокате и њихову праксу - већ нас.
Нико нас није звао на "радионице" о тужакању. Постоје предавања о ауторским правима и заштити истих. Нико није измислио цифре које се наплаћују, јер уосталом, суд је тај који одређује коначну висину одштете, а судска пракса се тек формира. У тексту се помиње да људи траже вишеструке цифре у односу на "реалне". Проблем је што већина медија, не жели да понуди и плати те реалне износе, а када је неко оштећен, опљачкан и понижен, нормално је да захтеви за одштету буду виши од почетне цене.
Али то није ни битно. Ово је н-ти покушај "независних" медија да нападну нашу професију и да је ставе на лош глас, под окриљем напада на "јадне, незаштићене, независне, сиромашне" медије, чији главни уредници и “власници из сенке” возе најновије џипове, купују некретнине и никада не остају гладни.
Такође, у својим “одбранама”, никада не објашњавају како, зашто, и колико пута су украли и оштетили фотографију, нису потписали аутора, већ се жале на износе које им је суд пресудио да плате. Ако им је циљ регуларизација тржишта новинске фотографије и смањивање глоба - онда само треба купити фотографију, а не украсти исту.
Удружење фоторепортера Србије
УФОС
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.