Вести
17. 03. 2014.
Књиге у шаке
За неке ТВ садржаје бар два дана постоји строга забрана емитовања. То је, рецимо, директна политичка пропаганда током предизборног ћутања. Републичка радиодифузна агенција обећала је строгу контролу.
За остало – мање је пажње, времена, средстава, јасних мерила процењивања, пропозиција, процедура... А ваљало би да грађани имају ревноснијег заштитника и у другим приликама, да се помније контролишу медијске злоупотребе и мимо политичке сфере, да се чешће упозорава на погубан утицај програма срозаног етичког и естетичког нивоа.
Један од примењених стандарда, обележавање филмова назнаком за који узраст нису прикладни, односно препоручљиви, за емитере може бити пука формалност којом одлуку препуштају гледаоцу.
На њему је, дакле, слобода избора. Да ли би вредело да се сличан поступак примењује и код других врста програма, па да се малолетници одврате, или евентуално спрече, да већ недељама гледају не филмске, него стварне криминалце. Домаће. На Студију Б оматорели београдски мангаши приповедају живахно и с осмехом о својим сумњивим пословима, о проблематичном вршљању по Паризу и Азурној обали, тамо негде шездесетих.
На ТВ Првој реконструише се темељито историја београдских мафијашких кланова, учинак криминалних радњи из деведесетих. Све јунак до јунака. Од Стевице до Гишке. А и Кристијан је недавно, између два затвора, добио ТВ прилику да изнесе своју верзију сличних активности, своје виђење ствари и свој поглед на свет.
Ех, да има ко и кад би ко могао да убеди младе саветом: „Даље од овакве телевизије, па књиге у шаке.”
Горица Зарић Јовановић саопштава ову поруку много нежније. „Остави све и читај” наслов је њене серије интервјуа с писцима, издавачима, књижевним критичарима, историчарима књижевности…
Промишљено, с природном финоћом, она саговорнике води до исказа о сасвим интимном доживљају али и о општем погледу на значај књиге и вредност читања. Кратким а садржајним питањима ове разговоре чини истовремено и озбиљним али и опуштеним, искреним и спонтаним. Њихово телевизијско уприличење, које редитељ Драгомир Зупанц ствара избором амбијената, угловима снимања, дужином кадрова, додаје емисијама печат аутентичности и ствара присну атмосферу у којој се говор лепо прати и лако прима.
И млађи редитељ Марко Шотра нашао је занимљив, нетипичан, па и по асоцијативности изазован визуелни израз, за још једну РТС-ову емисију о књигама. Иако је у основи „Вавилона” реч о ауторима и делима, слика је важан, допуњујући и обогаћујући слој који прилоге у емисији видљиво раздваја и оригинално означава.
И онда кад су монографије, једноставне по форми али немерљиво важне по ексклузивности и свеобухватности, као што су сусрети Неде Валчић-Лазовић са страним писцима, и онда кад су зборници у којима је свако поглавље између увода и епилога маштовито склопљено, емисије Јавног сервиса о књигама урађене су брижљиво и зналачки.
Остаје да се размишља шта још може и мора да се уради за пропаганду књиге и читања. За њу, срећом, нема никаквих ограничења или забрана.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.