Вести
15. 03. 2014.
Треба ли укинути изборну тишину?
Да ли предизборна тишина, односно одредба Закона о избору народних посланика, која прецизира да учесници у изборној кампањи не могу путем медија слати политичке поруке и објављивати своје програме 48 сати пре одржавања избора, а траје до затварања бирачких места, у ери интернета и друштвених мрежа, мобилних телефона и других технолошких достигнућа уопште има смисла?
На интернету и друштвеним мрежама, и поред тога што је председник изборне комисије Дејан Ђурђевић рекао да је овом одредбом обухваћен и овај вид комуникације, бесни прави рат.
- Предизборна тишина уочи ванредних парламентарних избора у Србији почела је 14. марта у поноћ и трајаће до затварања биралишта 16. марта у 20 сати, а односи се на сва средства јавног информисања укључујући интернет и портале.
Интернет је једна врста средства јавног информисања и то се односи и на њега - рекао је Ђурђевић.
Поред овог изричитог става, за страначке активисте, хакере и спин мајсторе на друштвеним мрежама, пре свих Фејсбуку и Твитеру, које у Србији, према неким проценама, користи око 3,5 милиона грађана, изборна тишина не важи.
Интернет рат
Професор ФПН-а Зоран Стојиљковић се слаже да је овај пропис са технолошким развојем доста изгубио на значају и могућности контроле, али и поред тога сматра да га не треба укидати.
- Овај пропис представља одбрану интегритета и права грађана. Чињеница је да је са развојем и све већим бројем корисника друштвених мрежа њега тешко бранити, али и поред тога ова одредба треба да остане - каже Стојиљковић.
Он додаје да слање СМС порука и телефонски позиви из страначких централа на дан избора такође представљају један вид кршења изборне тишине и да странке то не би смеле да раде.
- Странке користе сваку прилику да анимирају и подстакну грађане да изађу на биралишта и престаће то да раде када толика агресивност постане контрапродуктивна - сматра Стојиљковић.
Програмски директор Цесида Марко Благојевић каже да изборна тишина има много мање смисла данас него пре десетак година. Он објашњава и да одредба закона која регулише ову материју тренутно има мали домет, пре свега због интернета.
- С друге стране, изборна тишина се, пре свега, односи на медије, док је странкама дозвољено да користе сва друга средства комуникације како би допрле до гласача - каже Благојевић.
Кршење без казне
Он објашњава да то значи да странке могу да деле летке, лепе плакате на прописаној удаљености од изборних места, шаљу поруке, писма, позивају телефоном и на друге начине покушавају да дођу до крајњих корисника, односно грађана.
Владимир Гоати из Транспарентности Србије каже да коришћење интернета као медија у време изборне тишине представља кршење ове одредбе закона, али да странке то вешто користе јер не раде то са својих званичних сајтова и профила на друштвеним мрежама, већ су за то задужени активисти који се оглашавају са приватних профила, што није забрањено.
- Треба покушати очувати овај институт и пронаћи адекватне мере којим би он био заштићен и спроведен. Ако то не успе, онда изборну тишину треба укинути како бисмо имали чисту ситуацију - сматра Гоати.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.