Вести
15. 03. 2014.
“Бука” на Фејсу и Твитеру
Изборна тишина почела је јуче у поноћ и трајаће све до затварања биралишта у 20 часова. Тишина се односи на сва средства јавног информисања укључујући интернет и портале, изјавио је пре неки дан председник Републичке изборне комисије Дејан Ђурђевић. "Интернет је једна врста средства јавног информисања и то се односи и на њега", рекао је Ђурђевић.
Ово је први пут пред неке изборе у Србији да је неко и званично рекао да је политичка пропаганда забрањена и на интернету.
Код нас, интернет је годинама већ предмет спорова, јер не постоји регулаторно тело задужено за ову врсту медија. А домаћи закони и прописи још се нису прилагодили новим околностима јавног информисања. Тако смо имали спорове и када је реч о оглашавању на интернету, о говору мржње и дискриминацији, па и о изборној тишини.
Међутим, ове године надлежни кажу - не може ни на "интернету и порталима". Али, шта они подразумевају под интернетом?
Мисле на портале традиционалних медија, сајтове штампаних медија и телевизија, као и информативне портале. То се, с друге стране, не односи на друштвене мреже - Твитер и Фејсбук. Или бар није наглашено.
Представници појединих политичких партија, али и њихове званичне страначке странице, били су активни на Твитеру још од јуче рано ујутру. Може им се, па искористили прилику... Оне друге, мало савесније, поштовале су изборну тишину и на друштвеним мрежама.
У неким земљама света изборна тишина ни не постоји, а и у другим све ју је теже контролисати због друштвених мрежа и модерних средстава комуникације. У Хрватској, у којој још постоји, на пример, покушали су да у току 24 сата колико траје ћутња, ућуткају и интернет кампању. Политичарима је било забрањено да остављају статусе, поруке или коментаре на друштвеним мрежама, али су надлежни потом признали да им то утишавање није баш пошло за руком. Када би се покушала
таква врста забране и код нас, питање је колико би била ефикасна.
Којим прописом и како би се то решило? Ко би кажњавао, а ко би био кажњен?
И док се не пронађу одговори на та питања, странке друштвене мреже користе као врло ефикасан ресурс за ширење својих идеја и предизборних програма. Неко ће им замерити, али тешко и забранити. Њима изговор може бити да немају сви друштвене мреже. Али више милиона људи у Србији их користи, вероватно више него оних који купују новине и гледају телевизор. Тако да је кампања корисницима Твитера и Фејсбука можда и доступнија него "осталима".
На основу свега, може се закључити да предизборна тишина све више губи смисао у доба нових технологија, и да би већ за следеће изборе требало наћи решења за додатну контролу и нова правила, или једноставно одустати од тишине.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.