Вести
12. 03. 2014.
Нови закон „поклон“ за нову Владу
Пре нешто више од месец дана најавио сам да ћу током маја, заједно са сарадницима, нашој новој Влади „поклонити“ Модел новог закона о заштити података о личности (ЗЗПЛ). То није обавеза повереника, али јесте израз жеље да се Влади, односно држави, помогне у регулисању једне веома важне, а озбиљно запуштене области и то ћемо урадити упркос томе што искуства са сличним покушајима повереника нису нимало охрабрујућа.
На потребу доношења новог закона указује више чињеница.
Постојећи закон није у потпуности усаглашен са одговарајућим међународним документима, посебно са Директивом Европског парламента и Савета Европске уније број 95/46, али ни са Конвенцијом број 108 Савета Европе о заштити лица у односу на аутоматску обраду података о личности. Додатни разлог за доношење новог текста ЗЗПЛ представљају и наговештаји значајних измена, односно унапређења и модернизације ових међународних докумената.
Уз то, треба имати на уму да ниједан закон, па ни овај, не левитира самостално у празном простору. На првом месту мора бити усаглашен са Уставом. Подсетићу на нешто што звучи готово апсурдно, али сам као повереник био принуђен да покренем успешно окончани поступак оцене уставности неколико одредби самог ЗЗПЛ.
И неусаглашеност неких других закона (Закон о електронским комуникацијама, Закон о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији, Закон о Безбедносно-информативној агенцији) са Уставом морали смо доказивати у дуготрајним поступцима пред Уставним судом.
Подсећам да су поред одредби напред наведених закона, оспорене и одредбе Законика о кривичном поступку, о чему Уставни суд још увек није донео формалну одлуку, а поједина тужилаштва користе те одредбе за „обилажење“ уставних гаранција о тајности комуникација.
Сваки закон и права која гарантује морају бити у корелацији са другим правима и легитимним интересима. Потребна нам је, у неким ситуацијама, на пример обрада података у научноистраживачке или статистичке или сличне сврхе, не само за потребе Републичког завода за статистику, а одговарајуће законе немамо. Озбиљне проблеме ствара чињеница да закон „не познаје“ постојање интернета и других ситуација које траже да „пристанак“ на обраду не буде искључиво писмен, већ да у неким ситуацијама мора бити конклудентан.
Добар број одредби ЗЗПЛ показао се у пракси као неодговарајућ или непотпун. Нпр. поједини појмови, овлашћења повереника, територијална примена, осетљиви подаци и њихова обрада, поступак вршења надзора, изношење података из Србије, вођење Централног регистра, итд. Уз то, поједина питања уопште нису уређена не само ЗЗПЛ него ни другим законима.
Потребно је да ЗЗПЛ садржи бар фундаменталне одредбе о обради података у областима као што су биометрија или видео-надзор. Значај и обим потребних измена и допуна ЗЗПЛ су такви да упућују на закључак да је потребно приступити изради потпуно новог текста ЗЗПЛ, а не изменама и допунама постојећег. Напомињем да би усвајање новог ЗЗПЛ био важан, али само први корак у усаглашавању нашег нормативног система са европским стандардима и нашим Уставом. Потребно је изменити/допунити бројне секторске законе, који по правилу непотпуно, односно неодговарајуће уређују обраду података о личности у датом сектору, док одређени број секторских закона уопште не уређује ову материју.
Према ЗЗПЛ правни основ за обраду података може бити или закон или слободно дат пристанак лица. Највећи број закона, нарочито оних који су донети пре доношења ЗЗПЛ, не садрже одредбе којима се на одговарајући начин, у складу са Уставом, уређује ова материја, већ се предметна материја најчешће уређује подзаконским актима, а неретко се обрада података спроводи и без основа у било каквом, макар и спорном правном акту.
Најкраће, идеја о „отварању приче“ о новом ЗЗПЛ има за циљ више од самог усвајања новог закона. Има циљ да подсети на нужност потпуне промене односа државе према стању у овој области. А тај однос је неприхватљиво лош.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.