Вести
10. 03. 2014.
Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије, за Данас Право
Спречити цурење података из истраге
Један од најзначајнијих проблема српске адвокатуре у последњих десетак година, а што је постало и права хистерија медија, јесте такозвано цурење информација из истрага полиције и других органа.
О томе је недавно говорио и шеф Делегације Европске уније у Србији Мајкл Девенпорт, који је то рекао добронамерно и само они који не схватају колика је то опасност његову изјаву могу да схвате злонамерно.
Девенпорт је, наиме, казао да информације из истрага цуре у правцу одређених медија, које ми у адвокатури шаљиво зовемо "службеним гласницима полиције".
Једноставно, некоме је дозвољено све, а некоме ништа. Симптоматично је, иначе, да се Девенпорт огласио 28. фебруара, непосредно после хистерије, која још није прошла, у вези са случајем Бранка Лазаревића, каже за Данас Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије.
Хоћете да кажете да се у Србији не поштује презумпција невиности?
- Држава која не поштује презумпцију невиности, те новинари који не схватају да не могу рећи да је неко убица ако нема правоснажне пресуде, или да кажу да је неко део злочиначке организације Дарка Шарића, а да није пресудом утврђено, заправо не схватају да повређују многе одредбе приватности. Треба напоменути да је Србија потписница Универзалне конвенције о људским правима и Европске конвенције о људским правима. Али, право на фер суђење и у разумном року, које је предвиђено у члану шест поменуте Европске конвенције, повређује се самим кршењем презумпције невиности. Да су те вредности важне показује и чињеница да је више од 20 чланова нашег Устава посвећено управо томе, а њихово непоштовање од стране државе говори у каквој држави живимо. На крају, мене запрепашћује чињеница да омбудсман Саша Јанковић и повереник Родољуб Шабић уопште нису реаговали, због чега као грађанин доста проблематичније видим стање у друштву.
Адвокати све чешће одбијају да бране по службеној дужности, јер им држава дугује велики новац. Какво је тренутно стање?
- Дугови су више милијарди динара, како судова, тако и полиције. Држава је имала пар неартикулисаних предлога, за разлику од адвокатуре, која је понудила конкретно решење. Ово питање је могло да буде решено још пре четири године, а и садашњем министру правде Николи Селаковићу понудили смо решење. Предложили смо пребијање обавеза у моменту сусретања тих обавеза, са отписом свих камата у том тренутку. Наиме, ако држава за службене одбране дугује адвокату осам милиона динара, а он има дуг за порез од три милиона, онда би држава морала да исплати разлику, а остатак да уплати на рачун пореске управе.
Ипак, није дошло до тога?
- Очигледно не постоји политичка воља да држава изађе из тог огромног дуга према адвокатури, али зато има "фантастичне" идеје да уведе такозване државне адвокате који ће се бавити одбранама грађана. То је већ озбиљна повреда људских права, јер би дошло до сукоба интереса. Јер, ако држава плаћа тужиоца да неког тужи, па још буде плаћала и браниоца, али не независног из редова адвокатуре, него неког ко је на државном хлебу, онда се не може очекивати независна одбрана.
Докле се стигло са предлогом да адвокати добију статус службеног лица?
- Адвокат не може бити службено лице. Ако бисмо то били, то би подразумевало да имамо статус неког државног службеника. Тиме се угрожава један од строгих принципа адвокатске професије, а то је независност. Међутим, ми јесмо у почетку говорили о статусу службеног лица, али у смислу уподобљавања нашег статуса оном статусу који имају судије, полицајци, вештаци, када их неко нападне. То је решено тако што у неколико одредаба Кривичног законика стоји да ће неко ко нападне одређена лица - адвоката, извршитеља, нотара - одговарати као да је напао службено лице, за шта је запрећена казна до осам година затвора.
Каква је будућност адвокатуре?
- Адвокатура се у свету мења корацима од седам миља. Другим речима, и ова професија се хармонизује са најновијим технолошким достигнућима. Све то би требало да иде ка већим правима грађана, односно бржој и ефикаснијој реализацији њихових права. Ми ћемо у српској адвокатури ускоро бити суочени са једном новином, која подразумева веома интензивну едукацију адвоката на ИТ пољу, јер је стање по том питању катастрофално. Рецимо, Адвокатској комори Србије је свега 12 одсто адвоката доставило електронске адресе, а само седам одсто њих комуницира преко тих адреса. Постоји и велики број адвоката који не зна ни да укључи компјутер. Тај податак говори о општој неписмености. Нас ускоро очекује приступање ЕУ, а то подразумева да ће адвокати морати да имају европску идентификациону картицу, као и свој електронски потпис. Из тог разлога, Комора се спремила да постане орган који ће се бавити сертификовањем електронских потписа адвоката.
Нерешено више од 40 напада
Како коментаришете то што није решен ниједан напад на адвокате?
- Не може бити случајно да није решен ниједан од преко 40 напада на адвокате, односно да ти напади немају исход у кривичном поступку. У те адвокате је пуцано, они су пребијани, остали су тешки инвалиди, поливани су киселином...
Систем вредности
Ђорђевић оцењује да је систем вредности у Србији у потпуности ишчашен и да се поштују неке ствари од којих би грађане пре двадесетак година било срамота. „Уништен је систем вредности и то за последицу има остале проблеме. Рецимо, један од њих је корупција, која се не може искоренити тако што ће неко узвикнути паролу ‘стоп корупцији’. Потребно је да се измени много ствари, међутим све полази од основне јединке друштва - породице“, каже Ђорђевић.
Коментари (1)
Остави коментар13.03.
2014.
advokati- loš relikt
Pripadam po obrazovanju-pravničkoj struci,pa ovo treba shvatiti i kao samokritiku. Razvojem društva svi učesnici u postupku su na neki način evoluirali -prilagođavali se promjenama (i usavršavali)- a ovaj dio je čak i nazadovao- Vrlo je malo sprecjalista određene grane -svi su skoro opšte prakse (koja je u drugim granama nauke davno davno prevaziđena), tehnika rada i procesne radnje su najčešće stvar lične volje -kojom koče sistem prava i pravde-u drušvenoj devijaciji su (najvještiji) po pravilu oslovac onih koji se devijantno ponašaju. Profesionalnost i ovdje nao i u novinarstvu je na vrlo niskim granama.
Одговори