Вести
10. 03. 2014.
Грађани и држава у кабловској мрежи
Око 60 одсто тржишта у Србији обухваћено је кабловским оператерима који врше дистрибуцију кабловским дистрибутивним мрежама (КДС), сателитским комуникацијама (ДТХ), путем интернета (ИПТВ), а присутне су и нове могућности пријема путем бежичних радио-мрежа.
Према подацима Републичке агенције за телекомуникације (РАТЕЛ), КДС системи покривају 72 одсто претплатника, ДТХ 16, а ИПТВ 12 одсто. Међутим, са појавом кабловске телевизије, настали су и нови проблеми. Ако, на пример, оператер ИКОМ укине у својој мрежи америчку телевизију Си-Ен-Ен, грађани немају могућност да на то утичу.
Производња медијског садржаја раније је била у искључивој надлежности Републичке радио-дифузне агенције (РРА), која је додељивала дозволе за земаљско емитовање ТВ и радио-програма, и дозволе за дистрибуцију ТВ програма преко КДС-а. Када се ради о интернет приступу, он се није регулисао, али ће он у скорој будућности бити доминантан медијум за дистрибуцију медијских и свих других садржаја, што намеће потребу новог уређења области електронских медија.
Приходи који се остварују на кабловском тржишту су у сталном порасту, па је тако у 2011. години приход износио 10.349.000 динара, а у 2012. повећан је на 12.370.000 динара, што је више за скоро петину, објашњава Миленко Остојић, бивши члан Управног одбора Ратела. Приходи се остварују највише од претплате (91,6 одсто), прикључивања на мрежу (7,2 одсто) и осталих услуга 1,2 одсто.
Просечна цена претплате је изнад 700 динара месечно. Постоје и други начини приходовања кабловских оператера, о којима се мање говори. Ред у ову област требало би да унесе нови закон о електронским комуникацијама, који треба да буде усаглашен са европским стандардима, спречи да се угасе многи приватни медији, али и вишемилионске губитке државе.
Осим тога што Европска унија инсистира да нови закон државу обавеже да изађе из власништва над медијима и експлицитно је против тога да оператери буду оснивачи и власници медија, ЕУ тражи да се дефинише статус такозваних прекограничних канала. То су ТВ програми који се емитују из иностранства, а реемитују у Србији. У овом тренутку има око 100 таквих програма.
На овај начин се крши постојећи Закон о радио-дифузији, јер је Србија потписник међудржавног уговора, којим се емитерима из иностранства гарантује слобода пријема и реемитовања медијских услуга на територији Србије. Међутим, прекогранични канали (FOX ,FOX movies, FOX crime, FOX life, AXN, Univesal, MTV, TV 100, Cinemania, CinestarTV, Sport klub, Animal planet, Discovery, Explorer, TLC, 24Kitchen, National geographic, History...), прекрајају програм и са мастера у Београду емитују прилоге, емисије, рекламе и понашају се као домаћи емитери, иако немају дозволу РРА. Прекогранични канали ништа не плаћају, на њих се не односе закони Србије (о радио-дифузији, информисању, оглашавању, играма на срећу) и налазе се ван правног, фискалног и пореског система Србије.
Како се процењује, данас више од 30 ових канала неовлашћено емитује дугачке рекламне блокове домаћих компанија. Овај новац, уместо да се усмери ка домаћим, легалним емитерима, уплаћује се на стране рачуне (држава не наплаћује ни ПДВ), или се плаћања између оглашивача и ТВ канала обављају „на црно”, у кешу. Ради се о огромним средствима, и према неким прорачунима, више од 30 одсто укупног маркетиншког буџета који је намењен српским електронским медијима – одлази на рачуне прекограничних канала чија седишта се налазе у иностранству.
Жељко Пантић, директор „Данас конференс центра”, организовао је конференцију „Кабловски ТВ оператери и слобода медија у Србији”. У разговору за наш лист, Пантић подсећа на дугогодишњи проблем између СББ-а и „Телекома Србије”. Телекомови канали Арена спорт нису у понуди СББ кабловског оператера, јер СББ има свој спортски канал, Спорт клуб. То је био један од кључних разлога зашто је Арена спорт на крају завршила као један од највећих губиташа у систему „Телекома Србије”, а уплатили су милионе евра за разне спортске преносе.
– Имамо потпуну аутономију кабловских оператера да стављају и скидају канале из своје понуде. Уколико се, на пример, неком политичару не свиђа нешто на некој телевизији, он може једним телефонским позивом да скине ту телевизију са кабла. У другим земљама јасне критеријуме и стандарде утврђује независно регулаторно тело, као што је код нас РРА. Ако регулаторно тело некоме одобри емитовање, кабловски оператер нема право никога да скине са мреже – објашњава Пантић.
Постоји и други проблем, изазван недавном експанзијом ТВ Пинк на каблу, који је увео 35 нових канала, додаје наш саговорник.
– Кабловски оператери који аналогно испоручују сигнал, технички не могу да имају у понуди више од 70 канала. А то значи да велики број телевизија не може да уђе на листу канала који се емитују у мрежи, док са друге стране не постоје јасни критеријуми за то. Овај проблем не постоји код оних провајдера који обезбеђују дигитални сигнал или ИПТВ услуге, пошто број канала може да буде неограничен – наглашава Пантић.
Раније је постојала строга територијална подела, поготово у Београду, који оператер покрива одређени део града. Онај оператер који је први ушао у неку зграду, остаје и једини. Ретко где постоје два оператера, а три или четири не постоје нигде. Тако је било све док нису дошли ИПТВ сервиси који су пореметили овај монопол који је постојао још од деведесетих година.
– Имамо два домаћа оператора, државна, Телеком и Пошта. Са друге стране су приватни оператери, где је лидер и гигант СББ, иза кога стоји велика мултинационална корпорација. Од страних оператера, ту је и ИКОМ, али он губи тржишне позиције. Вероватно ће доћи до укрупњавања тржишта и формирања три велика блока: Телекома, Поште и СББ-а. Таква ситуација отвара бескрајне могућности злоупотребе, јер ће ова три оператера имати могућност да стављају и скидају ТВ канале по вољи, што ствара оквир за цензуру и аутоцензуру какве није било ни у комунизму. Неко може, притиском на дугме, да уклони телевизију, под изговором да се не уклапа у пословне интересе кабловских оператера – упозорава Пантић.
По актуелним подацима АГБ Нилсена, додаје он, 60 одсто домаћинстава гледа само кабловску телевизију, па ако се неки канал уклони са кабла, две трећине становништва не може да је гледа.
– Решење је да се законом пропише право на емитовање у кабловским мрежама и да кад неко добије право емитовања на каблу, нико од оператера не може да га скине – каже Жељко Пантић.
Доминација СББ-а
Према подацима Ратела, у 2012. години у Србији (не рачунајући КиМ) регистровано је 94 кабловских оператора, који своје услуге дају на један од описаних начина (КДС, ДТХ или ИПТВ). Током 2012. године Рател је обавио анализу тржишта, са циљем да се испита степен конкурентности. За оператора са значајним тржишним уделом је одређен Сербиа Броадбанд – Српске кабловске мреже (СББ), коме је у складу са законом наметнута контрола цена уз обавезу вођења трошковног рачуноводства на делатности. Број регистрованих претплатника је 1,44 милиона.
Према овим подацима, најзначајнији оператери у Србији јесу: СББ, са тржишним учешћем од преко 50 одсто, Привредно друштво ЈПТТ (6,72 одсто), Телеком Србија (12,9 одсто), Коперникус (6,1 одсто) и ИКОМ (5,05 одсто), док су остали оператери појединачно испод три одсто. Од најзначајнијих оператера, СББ и ИКОМ имају доминантно страно учешће у капиталу предузећа.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.