Вести
10. 03. 2014.
Повратак медија хладном рату
„Рат у Украјини почиње сутра у пет сати ујутро”, дочекао ме је по повратку са посла син са „најновијом” вешћу. Информацију о „почетку рата” видео је на неком сајту на интернету.
Испоставило се да поменути сајт није баш релевантан у области политичких извештавања. Радило се тек о захтеву руске морнарице смештене на Криму да припадници једног украјинског војног брода предају оружје и повуку се у своју базу.
Недовољно за почетак правог рата који би лако могао да се претвори у сукоб глобалних размера.
После гомиле извештаја са недавних ужасних дешавања у украјинској престоници Кијеву, где се није знало ни ко пије ни ко плаћа, свако ко се мало озбиљније удубио у проблем могао је да уочи да медији, домаћи и светски, у свему играју неку своју улогу.
Превише често слика приказана на телевизији није била у сагласности са догађајем о којем је говорио спикер у телевизијском студију.
Дезинформације су сустизале информације и настао је невиђени колоплет прича и препричавања, што је само додатно доливало уље на ватру демонстраната на Тргу независних, по другим кијевским трговима и по унутрашњости земље.
„Игру медија” заиграли су и у земљама западне Европе и са друге стране Атлантика и у Русији.
„Деградација стандардних америчких медија у писању о Русији, земљи и те како важној са националну безбедност САД, већ више година све је уочљивија. Недавни цунами срамотних, непрофесионалних и политички острашћених текстова у водећим листовима и магазинима, посебно поводом олимпијских игара у Сочију, о драми Украјине, па неизоставно и о руском председнику Владимиру Путину – упућује да злоупотреба све више прожима нове нормативе у раду поменутих медија”, написао је 3. марта у часопису „Нејшен” Стивен Ф. Коен.
По Коену има и изузетака, пре свих то су угледни „Њујорк тајмс” и „Вашингтон пост”, мада се и у њиховим извештајима и коментарима понекад понешто провуче.
Новинарски стандарди као да су отишли у други план, не износе се кључни подаци као и контекст догађаја, нема мишљења политичких експерата, или противставова. Резултат, по Коену, јесте то да су „амерички медији данас мање објективни, неизбалансирани, конформистички и ништа мање идеолошки него у време Совјетског Савеза и хладног рата“.
„Период после окончања хладног рата можемо сматрати периодом до новог једнаког сукоба“, како би то дефинисао Дмитриј Тренин из „Форин полисија“.
„Да ли Барак Обама није отишао у Сочи вођен својом недореченом политиком према Русији, или су медији погрешно пренели да су прави разлози: давање азила америчком обавештајцу Едварду Сноудену, разлике у погледу Средњег истока, бука због права хомосексуалаца у Русији, а сада и у Украјини”, пита се Коен и закључује класичном дилемом руских интелектуалаца:
„Када си суочен са два лоша решења, оба су – најгора.”
Ни руски медији, из свог угла, не заостају много за критичким освртима карактеристичним за време сукоба двеју цивилизација. Све што се дешавало у Кијеву описивано је углавном као државни удар „фашиста“ и „терориста“.
Финансијери демонстраната проналажени су по САД. Критиковано је што су европски званичници без икакве ограде преговарали са представницима украјинске опозиције, међу којима су били и осведочени екстремисти, националисти па и фашисти.
Није стога чудно што су многи Американци руски телевизијски канал Раша тудеј доживели као пропаганду Москве и њених активности и тражили његово укидање. Ових дана медији су шокирали свет вешћу да су снајперисти који су гађали грађане на кијевском Мајдану били ангажовани од стране украјинске опозиције.
Без обзира на то да ли је то истина, вест је погодила у центар и натерала привремену украјинску власт да се повуче у дефанзиву. Слично је и са информацијама да је руска морнарица потопила један брод не би ли запречила могуће кретање украјинске морнарице.
Медијски рат на релацији Запад–Исток се распаљује, а хлађењу сигурно неће допринети одлука привремених власти Крима да већ 16. марта организују референдум о одвајању од Украјине и прикључењу Руској Федерацији. Свемоћ глобалне интернет мреже могла би да се у случају Украјине покаже далеко погубнијом од громогласних критика које су преко новинских стубаца и радио-емисија емитоване у време правог хладног рата.
„Дешавања у Украјини практично представљају крај партнерства Запада и Русије. Украјинска криза је крај постсовјетске пасивности Русије”, закључује Тренин.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.