Вести
15. 02. 2014.
Камерманка
Кад је пре неки дан, приликом обиласка дивље депоније, министарка енергетике Зорана Михајловић изјавила како би на та места требало поставити камере у циљу откривања оних који ту бацају шут и крш, признајем да је мој покварени мозак, одмах по инсталирању истих, замислио следећу сцену: хеликоптер у ниском лету слеће на депонију, из њега истрчава ПСС (Први Спасилац Србије), хвата малог припадника ромске националне мањине који ту скупља секундарне сировине и односи га према летелици чија елиса, у недостатку банатске кошаве, прави ваздушни вртлог који му таласа косу...
Одмах по одласку хеликоптера на лице места стиже министарка Михајловић са шлемом на глави, узима CD на коме је драма забележена, проверава да ли је све уснимљено како треба, а остало је ствар медија...
Наравно, оних који још нису купљени у оквиру опсежне акције злих тајкуна назване „ 60 плус“ или „100 милиона евра за рушење Вучића“( у зависности који непоткупљиви таблоид читате), док ће ови други које је министарка на једној телевизији апострофирала да „криминализују напредњаке“ - зли каквим их је бог дао а Мишковић и компанија потплатили - ударити у спрдњу са тим осебујним спасилачким напорима.
Теорија о купљеним медијима коју ових дана заступа Михајловићева опасан је преседан где један тако висок државни функционер качи потернице за неподобним новинама, магазинима и телевизијама, нарочито кад се сетимо како су се у прошлости сличне параноје власти завршавале. Епилог најдрастичнијег примера управо гледамо у случају Ћурувија, где - иронијом судбине - управо политички наследници оних који су власнику „Телеграфа“ и „Европљанина“ испалили метак у потиљак, покушавају да расветле то убиство.
Не мислимо да ће преекспонирана министарка енергетике искористити ресурсе ресора и спремити електричне столице за непослушне уреднике (а редакцијама после послати онај увећани рачун за утрошену струју ), али оптужбе које износи су отворени притисак на медије са поруком да се не сме мислити другачије. Овде ниједна власт, па ни ова чији је експонент Михајловићева, неће да схвати да може и треба да постоји различито мишљење и да оно није аутоматски непријатељско.
Већ дуже време навикнута да около отвара фронтове и води ратове у име свог страначког лидера који је у њеним очима већи од стуба далековода, министарка Михајловић се тако докачила и медија, па сад мало може да одахне Душан Бајатовић, директор „Србијагаса“, који јој је мета већ дуже време. Прозивала је и свог формалног шефа у Влади, кад је оно спровођена реконструкција исте, пребацујући Дачићу да није поднео искрен извештај о сопственом раду и да је себично задржао и функцију министра полиције.
Њен оштар језик није заобишао ни Драгана Ђиласа, кога оптужује да се „богатио док је Србија сиромашила“ и сад тим новцем „купује телевизијске термине да прича неистине“, а преузела је и спикерску улогу у причи о „тешкој и прљавој кампањи“ у којој ће се „удружити новац тајкуна и корумпирани политичари“. Неко време је наступала и као критичар Јужног тока, па је чак оптуживана да саботира договор српског и руског председника око градње тог стратешког гасовода док је директно није прозвао Леонид Решетњиков, директор Руског института за стратешка истраживања. Она се правдала да није противник Јужног тока и да је цела прича „само покушај да се направи непостојећа напетост!“.
Има оригиналну идеу да се „од грађана затражи мандат како би земљом коначно завладао народ“, а тај трансфер власти од грађана до народа би, претпостављам, ишао преко Српске напредне странке.
Зорана Михајловић је рођена у Тузли, дипломирала је и докторирала на београдском Економском факултету и има приличан радни и научни стаж из области енергетике. У СНС-у је од 2010. године, има функцију потпредседника и министарка је енергетике, развоја и заштите животне средине.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.