Вести

13. 02. 2014.

Аутор: Јована Глигоријевић Извор: Време

Курирска посла

Интервју - Зоран Живковић, председник Нове странке

"У овом тренутку морате да се определите: да ли ћете мирно да читате лажи или да поцепате и згужвате то што производи лаж. Да ли ћете да се определите позитивно или бар помирљиво према Вучићу, или ћете да станете са друге стране. Не против њега лично, нек је он жив и здрав, него против његове политике"

На парламентарне изборе 16. марта, Нова странка Зорана Живковића изаћи ће у коалицији са Демократском странком и Богатом Србијом, иако је раније Живковић обећавао да његова партија неће правити предизборне коалиције. Изборну кампању Живковић је почео гестом који је изазвао бурне реакције, а могао би се подвести и под политички перформанс – цепањем примерка дневног листа "Курир" на конференцији за медије.

 "То није био гест у афекту, него је намерно урађено као реакција на вишегодишње емитовање лажи, не само о политици него о свему, о култури, социјалној сфери, о људским судбинама, о случају породице Огњановић...", објашњава Живковић на почетку разговора за "Време": "И ја сам био неколико пута на мети, као и многи политичари. Ја никада нисам био миљеник медија. Не постоји ниједан текст у историји српског новинарства који би био удворички према мени или нешто посебно афирмативан. Али, немам никакав проблем с тим.

Повод за моје цепање ‘Курира’ је текст који је заузео страну и по дан раније, у ком апсолутно ништа није било тачно нити је касније доказано да је тачно.

Текст је био о томе да су о могућој коалицији разговарали муфтија Зукорлић и Драган Ђилас, а да сам ја био посредник. Цео текст је потпуна лаж, па још у време кад знам да ДС разговара са Аидом Ћоровић, а знамо какви су односи између Зукорлића и Аиде Ћоровић. То је био један сигнал да треба да се уради нешто драматично, па сам то и урадио. Исту ствар сам урадио 16. октобра прошле године, када сам ја био на насловној страни једина ‘звезда’, у тексту где ниједан зарез није био тачан, а камоли реч или исказ."

"ВРЕМЕ": Да ли сте сада дали противницима материјал да вас критикују?

ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Наравно да сам знао да ћу изазвати бурне реакције. Гест је требало да покаже да ја цепам парче папира које сам сам платио 20-30 динара, колико то већ кошта, а то парче папира свакодневно цепа људе, са трајним последицама. Наравно да је лоше кад ја то радим из позиције самоодбране, јер то значи да институције, које треба да казне такве ствари, не раде свој посао и ми морамо да се бранимо сами. Такође, ово је био добар лакмус да видимо ко ће изаћи у одбрану "Курира". Наравно, изашли су сви подрепаши режима – актуелни савезници, будући савезници или њихови плаћеници у разним службама, па и у медијима. Нисам нанео никакву штету том листу, нити бих то могао, чак и да хоћу. Добио сам ја и пуно похвала и тапшања по рамену, али то није важно. Важно је да Србија заузме став око тога да ли је слободно новинарство то да без обзира да ли медији говоре истину, нико не сме на то да им укаже на овај начин. Па, извините, то није нормално.

У најгледанијој политичкој емисији, "Утисак недеље", на питање шта мисли о томе да је тај исти "Курир" објавио неку прљавштину о ћерки Саше Радуловића, Александар Вучић је, цитирам, рекао: "То не може да уради нормалан човек." Тад нико није зуцнуо. Ни тај такозвани дневни лист, ни удружења за заштиту интереса власника медија. То је двојни стандард. Тужићу их, а позваћу и председника Српске напредне странке за сведока да је моја реакција потпуно природна, ако је тачна тврдња да те новине уређује неко за кога Александар Вучић каже да није нормалан.

Још једна ствар: саветница председника Србије Станислава Пак осудила је мој гест и рекла да је то подсећа на 2003. и на акцију "Сабља". То и јесте њихов реалан страх, јер знају шта је тад било и тога се плаше. У то време нико није малтретирао медије, него су им рефундиране казне које су платили у време Милошевића, могли су да пишу шта год су хтели без притиска власти. Те власти су се плашили само криминалци.

Добро, кад већ помињете "подрепаше" и "плаћенике", да ли мислите да у Србији постоји атмосфера страха или је реч о пропагандној машинерији која жели да креира психозу у друштву, па мислимо да имамо чега да се плашимо, а у ствари то нешто не постоји?

Тешко да ја могу да дам добар одговор на то питање, зато што се ја не плашим. Али мислим да је страх очигледан и наравно да је реалан. Овај режим је спреман да уништи неку институцију, личност, компанију, па и медиј. Јавна је тајна да сви медији живе од реклама, а рекламе плаћа држава, директно или индиректно.

Према томе, ако неки медиј хоће бар мало да притисне власт маниром слободног истраживачког новинарства, а не пљувањем, онда је довољно да му укину оглашавање и тај медиј бива осуђен на смрт која долази пре или касније.

Наравно, постоје и други медији, који су потпуно везани на буџетски крвоток, где се апсолутно само у хвалоспевима говори о актуелној власти. Што је најгоре, о било којој власти у последњих 10 година. Истовремено, одапињу се стреле према опозицији, а највише према онима који су очигледна опозиција. Сада видите да ни у најгорим такозваним новинама нема ништа лоше о Борису Тадићу, о Ненаду Чанку, или о Чедомиру Јовановићу. Нема ништа лоше ни о коме, осим о Новој странци и Демократској странци. Сви остали су сад заштићени, добри, фини...

Дакле, да ли има разлога за страх? Има. Да ли је та опасност која нам прети таква да ју је немогуће отклонити? Није. Могуће је отклонити је, а прва прилика је 16. март.

Колико је прошлонедељни случај "Фекетић" индикативан за то какав ће бити доминантан тон предизборне кампање?

Примитивни људи који воде примитивну политику се плаше. То је атавизам, страх од непознатог. Овде је то страх од демократије, од нормалног друштва, па чак и од модерне технологије. Како ћете да објасните да је за једну државу добро да њен највиши функционер мора сам да гази снег до колена и да спасава дете које му три пута умало испада из руку? Па то је знак да ништа не ваља. То је знак да је Сектору за ванредне ситуације буџет смањен за милијарду и двеста динара, да није организован и да ниједан систем не ради, осим система личне пропаганде Александра Вучића. У нормалној земљи то се ради тако што службе спасавања заврше свој посао ефикасно, без угрожавања живота те деце коју носе необучени људи, а онда дође председник државе, председник владе, па можда чак и неки први потпредседник, па изрази своју солидарност са људима и понуди помоћ.

Онда имамо брзо скидање сатиричне критике са друштвених мрежа, па онда хор оних малих ђачића који се представљају као уредници, а које Вучић сматра ненормалнима, као што је сам рекао, који оправдавају тај херојски гест. Ово је XXI век, не можете да уведете цензуру ни на шта. Репресија се види и по томе што су све изборе у последњих годину дана обележили црни џипови и типови са црним капуљачама на главама који их возе, плаћање гласова на Вождовцу, киднаповање активиста опозиције, претње кандидатима и све оно што је стварно добро сећање на лоше деведесете.

Да не говоримо о великим обећањима и бацањем мамаца неуким бирачима који се хватају на причу о Канцеларији за брзе одговоре, која већ две године не почиње да ради, иако је отворена пре скоро годину дана, али не могу да се договоре ко ће да буде шеф, јер ће то бити главно место за давање мита, а не за помоћ инвеститорима.

Београд на води... Мало-мало, па га неко подгреје, било да је то Милутин Мркоњић или Мира Марковић, а ево сад га се сетио и Александар Вучић. Велика прича о Београду на води, а имамо шугу у Клиничком центру Србије и амебе у води у Ужицу. И опет то само ППВ може да реши, не постоји ниједна институција. Ми имамо потпуну девастацију институција и потпуно ослањање на Вучића који је апсолутни и самозвани и полуприхваћени геније.

Да ли то онда значи да ова власт делује мимо система?

Не, ми имамо власт која разара систем. Новине које су ме прогласиле фашистом и иначе служе да би Вучић преко њих могао да најави ко ће бити ухапшен, па да тај евентуално може да побегне из земље. Ова власт је аболирала све криминалце, све шефове навијачких група који су криминалци, све шефове мафија, а онда наводно води борбу против криминала, где највише страдају вагице за тачно мерење. Више је дроге и оружја заплењено у акцији Сабља у једном дану, него у "Грому" и "Грому 2" укупно.

Нова странка први пут излази на парламентарне изборе. Чините то у коалицији са Демократском странком која се овог пута не дели, као раније, него се круни и осипа. Зашто сте одлучили да идете с њима, у тренутку када су у, чини се никада горој позицији?

Није тајна да сам ја говорио како Нова странка неће улазити у предизборне коалиције. Тачно је да сада кршимо тај став, али га кршимо из оправданих разлога. Осам месеци колико постојимо, недовољно је да се подигнемо на организациони ниво на ком можемо сами на изборе. Нико то не би могао да уради за осам месеци, осим ако му Борис Тадић не прави странку, као што је то био случај са СНС-ом. На крају смо дошли до тога да јесмо релевантна снага која по истраживањима може да има између 1,5 и 3,5 одсто гласова. Чак и да имамо четири одсто, то је недовољно да се пређе цензус. Излазак на изборе без преласка цензуса је помоћ најјачој странци, а у овом тренутку то је несумњиво СНС. Ја не желим да радим за Александра Вучића. Са друге стране, ако не учествујемо на изборима, зашто постојимо?

Сматрали смо да морамо да изађемо на изборе, са шансама да нешто постигнемо, а не да помогнемо Вучићу. Пошто смо сами још увек недовољно јаки, морамо да видимо ко су нам савезници. Једини савезник који се види на политичкој сцени Србије је ДС . Сви други су у реду пред Вучићевим кабинетом, да се поклоне и да се понуде. У Србији имате 52 или 53 политичке странке које делују, а да нису странке националних мањина и три које су отворено против Вучића: ДС, Богата Србија и Нова странка. Зато је на наш предлог, који је прихваћен одмах, у коалициони споразум ушло и то да после избора нема уласка у коалиције са СНС-ом и њиховим сатрапима.

Зашто је СНС свима другима пожељан коалициони партнер, а вама – неприхватљив?

Зато што ни програмски ни по дневном деловању ми не мислимо да они било шта корисно доносе Србији. Програмски, то је скуп врло често супротстављених идеја, без јасног погледа на привреду ове земље, на политички статус ове земље, осим заједничке флоскуле да смо сад скоро сви за Европску унију, осим Шешеља и Коштунице. Али, питање је колико су искрени у том свом европском опредељењу. У деловању, све и да занемаримо деловање Александра Вучића и Томислава Николића деведесетих. Хајде да говоримо шта се дешава откако су формирали ову владу. Бриселски споразум, који је могао и да се направи боље по српску страну, заправо је исто оно што је урадио Ђура Мутави у акцији "Сабља". То је потез сведока-покајника, који жели да своју кривицу из криминалног дела које се зове Милошевићеве деведесете, опере тиме што ће да изда своје шефове и да помогне оном ко треба да спроведе правду. То је потез Ђуре Мутавог, иако ја не мислим да је Бриселски споразум лош за Србију данас.

Друга добра ствар је то што нису успели да опструишу почетак преговора са ЕУ. Све друго је страшно. Погледајте на шта личе институције, медији, привреда... Да ли је једна једина ствар решена? Шта је било са ФАП-ом? Шта је са великим кредитима из Емирата? Цитирам: "Узећемо две-три милијарде, са два-три посто камате, на 20-30 година." Па дете кад пошаљете у бакалницу по кило кромпира, оно се не изражава тако. А онда се испостави да нема ништа од тих кредита, него су уместо тога, за годину и по дана задужили државу за пет милијарди.

Сада имамо и Вучићеву "генијалну" мисију откривања запослених у јавном сектору. Дакле, нису запошљавани, него су их открили. Па није јавни сектор масовна гробница нити је то посао за археологе.

У овом тренутку морате да се определите: да ли ћете мирно да читате лажи или да поцепате и згужвате то што производи лаж. Да ли ћете да се определите позитивно или бар помирљиво према Вучићу, или ћете да станете са друге стране. Не против њега лично, нек је он жив и здрав, него против његове политике.

Нова странка је практично проистекла из белих листића. Како данас гледате на тај пројекат?

Мислим да је то лепо објаснила председница Савета Нове странке, Весна Ракић- Водинелић. Бели листићи као вид протеста имају шансу да буду ефикасни само у случају председничких избора, када су мале разлике у резултату између два кандидата. У сваком другом случају, то је подршка највећој странци, у овом случају СНС-у?

Па зар то није био случај и на прошлим изборима? Резултат је показао и тада да је СНС најјача странка.

Па није, зато што је прошли пут Демократска странка словила за фаворита. Циљ је био да се окрњи апсолутна власт ДС-а на нивоу председничких избора. Мислим да прошле изборе нису одлучили бели листићи, него они који нису тог дана изашли на гласање, а иначе су то раније радили. Њихов проценат је драматично већи него проценат белих листића. Ти људи су главна циљна група Нове странке. Зато смо је основали, као одговор на питање апстинената за кога гласати.

Мислим да Србији треба још нових странака. Ми смо странка центра, али сигурно су потребне и нове странке модерне левице и модерне деснице, где ће доминантно бити људи који до сада нису били на политичкој сцени, као што је то случај са Новом странком.

Али, за себе не можете да кажете да сте ново лице на политичкој сцени.

У чланству и руководству Нове странке има више од 80 одсто људи који раније нису били у политици. Ипак, постоје и "лоши примери", као што сам ја, као што је Весна Ракић-Водинелић. Једино нас двоје имамо политичку прошлост, али у њој нема ничега чега би требало да се стидимо.

Како данас гледате на чињеницу да сте, заговарајући беле листиће на прошлим изборима, посејали клицу за нешто од чега на овим изборима можете да имате штету?

На изборима се не одлучује о судбини политичара, него о судбини грађана. Они својим гласањем или негласањем за некога одлучују о сопственој судбини. Ако у коалицији чији сам члан виде групу која је способна да учини нешто добро за њих и њихове породице, онда треба да гласају за нас. Нисам изашао на изборе да бих се сместио у фотељу, него зато што мислим да поново треба понудити грађанима политичку опцију иза које могу да станем својим минулим радом, кредибилитетом и резултатима.

Имам резултате које могу да покажем, када је реч о борби против криминала. Немам ја тапију на "Сабљу", таква акција би се десила и да није убијен Зоран Ђинђић. Припремана је таква акција и пре његовог убиства, али она не би имала тако велики замах и огромне резултате да полиција и тужилаштво у том тренутку нису добили потпуно одрешене руке, а то је последица одлука које сам ја донео. Борба против криминала која се данас води је фарса. Ми смо за три месеца, уз много мање буке и дугих цеви на улицама, довели земљу дотле да су на слободи остали само кокошари. Дакле, то може да се уради ефикасно, а за то је потребан озбиљан политичар на челу владе, који ће само пустити професионалце из полиције и правосуђа да слободно раде свој посао.

Демократска странка је одувек склона и деобама и склапању коалиција са странкама проистеклим из ње. Да ли се деоба коју тренутно гледамо разликује од досадашњих и по чему?

Да, ово је издаја. Наравно да ја данас нећу да говорим о ДС-у, али као неко ко све то гледа са стране и ко је са њима у коалицији, могу да кажем да су седеобе ДС-а раније догађале природно и џентлменски. Сада имате нешто што је незабележено у европској историји: бивши председник државе који је био и председник странке, напустио је ту странку дан по расписивању избора. Он је отров на врху стреле којом власт гађа опозицију. Прешао је на другу страну у намери да ослаби, а можда чак и уништи странку која би требало да буде носилац фронта против власти. А онда још, преко тога, тврди да сам ја крив због свега тога. Ја постадох повод за његов излазак из странке. То је у ствари обрачун Бориса Тадића са покојним Зораном Ђинђићем, где сам ја само колатерална пројекција његове мржње. Све за шта оптужује мене, започео је Зоран Ђинђић, а ја сам поносан што сам нешто од тога успео ефикасно да завршим.

Када говоримо о програму ваше листе, осим декларативних ствари као што су владавина права, опоравак привреде и слично, шта су конкретне мере, у случају да будете у прилици да партиципирате у будућој влади?

Прво, промена Устава, која је нужна, из више разлога. Кроз Устав треба заокружити реформу институција, тиме што би парламент био смањен на 150 посланика који би се бирали директно, директни избори за градоначелнике и одборнике, канцеларска влада. Треба заокружити аутономију Војводине на принципима Омнибус закона из 2002. године. Такође, активирати Закон о раду из 2001, који је драматично бољи од постојећег и применљивији од овог што можда јесте, а можда и није био у процедури. Укинути порезе на плате веће од 60.000 динара, јер су последице поражавајуће. Само су оштећени људи који треба да брину о нашем здрављу и образовању наше деце. Залажемо се за увођење бесплатне примарне здравствене заштите за све, што је добар амортизер страха од отпуштања која ће се неминовно десити у неким деловима јавног сектора.

Уређење сета закона који ће омогућити слободно тржиште, али такво да нико не мора да буде у страху за егзистенцију и које неће гурати преко ивице људе који нису имали среће у транзиционим временима. Направити реформу правосуђа на начин који је једино могућ и који се налази у предлогу реформе који је направила Нова странка.

Како ћете у реформу правосуђа, са ДС-ом у коалицији, кад је она несрећно изведена највећим делом у време власти ДС-а?

Интензивно сам пратио реформу правосуђа од почетка. Она је замишљена добро, али је спроведена катастрофално. Сви они који су учествовали у уништавању те реформе су данас код Тадића, именом и презименом. И бивша министарка и бивши министар и председници одбора и законодавног одбора. Сви који су директно учествовали у томе, отишли су из ДС-а. Тиме је ДС на неки начин прочишћен, макар у том делу. У тој странци више нема никога кога можете да оптужите за пропалу реформу правосуђа.