Вести

13. 02. 2014.

Аутор: Милан Милошевић Извор: Време

Патамузовање о државном трошку

Док воде кампању државним ресурсима и доминирају на телевизијама, плаше народ тајкунским заверама, сузбијају и разбијају презадужену и блокирану опозицију. Извештај Агенције за борбу против корупције: Како су финансиране политичке странке

 

У првој недељи кампање 2014. врх листе за предстојеће изборе експресно су заузеле владајуће странке које су прве скупиле потписе и предале листе, доминирају у ТВ вестима и користе тзв. државни публицитет док плаше поштен свет тајкунском завером. "Јавни функционери и поред упозорења Агенције за борбу против корупције настављају да користе јавне ресурсе и јавне функције за промоцију политичких субјеката. На овај начин они збуњују бираче јер својим понашањем остављају простор сумњи да посете електранама, коповима, другим јавним предузећима и јавним установама, као и сусрете које имају у својству јавних функционера, користе у сврху изборне кампање.

Агенција за борбу против корупције још једном позива све јавне функционере да се као учесници изборне кампање уздрже од понашања супротних одредбама Закона о Агенцији, чије повреде повлаче не само прекршајну одговорност, него за последицу могу имати и разрешење са јавне функције."

У "Транспарентности Србија" су уочили да што се тиче појављивања у јавности, министри у кампањи су прошле године у просеку били "140 одсто" активнији него током мандата.

Изгледа да министри досадашње владе ниво ангажованости подижу на "178,8 одсто" у односу на редовне активности.

То је, уосталом, у складу са изборним очекивањима владајуће коалиције која је поверовала истраживачима јавног мњења који међу изборно опредељеним бирачима (51 одсто циљане популације) налазе да ће СНС 16. марта остварити резултат од 43-45 одсто на биралиште изашлих гласача. При излазности од 3.912.904 бирача (57,79 одсто бирачког тела) СНС је 2012. године освојила 940.659 гласова. Ако би се 2014. поновила иста излазност, 43 одсто од броја оних који би за њу гласали даје бројку од 1.682.500 бирача. Од резултата листе СНС-а из 2012. то би било веће за 78,8 одсто. (На "вождовачком тесту" резултат који су напредњаци остварили 2013. је за 21 одсто већи од броја гласача 2009.)

ППВ држи лествицу високо: "Очекујем плебисцитарну подршку народа. Није довољно да будемо први, очекујемо убедљиву подршку..."

Он поново опомиње своје активисте на разочаравајуће резултате фаворизованих Тадића 2012. и Коштунице и радикала 2008. којима су истраживачи давали предност. Формула је опробана: "Ако се сви буду ујединили – тајкуни и они који ће примати паре од њих, није страшно. Устаћемо. Борићемо се. На нас ће ударити сила као ни на кога досад", каже Вучић на скупштини СНС-а.

Две недеље касније подсећа да се догађа све што је говорио да ће се десити, али да се не секира много, и наглашава: "Зато сам данас изашао, између осталог, пред вас да вам покажем да немам никакав страх од чињенице да је вероватније да ћемо изгубити изборе за месец дана него да ћемо их добити. Немам никакав проблем."

Сарадници понављају његове речи, а неки имитирају и гестове. Под насловом "Чега се плаши Вучић?", "Политика" цитира изјаву потпредседника СНС-а Братислава Гашића да је Вучић био у праву кад је упозоравао "каква ће се сила сручити на СНС и колико ће пара тајкуни и криминалци да уложе да би зауставили Александра Вучића и СНС на путу модернизације Србије".

Потпредседница Српске напредне странке и министарка енергетике, развоја и зашите животне средине Зорана Михајловић не трепнувши оним вештачким трепавицама изјављује да ће предстојећи избори у Србији бити најнеизвеснији, јер ће грађани бирати између власти народа и власти тајкуна...

У изјавама и по таблоидима лицитира се о томе да ће тајкуни сакупити стотине милиона долара да "пробуше" Вучића.

То је дежурна аларм парола (некад "страни плаћеници", сада "тајкуни"), која се по систему "држ’те лопова" у изборима често користи, нарочито од стране оних који користе државне јасле.

А они које називају тајкунима, "по љесам разбежалис", неки у затвору, неки на суду, многи променили стране, па са истим жаром са којим су слушали претходну владу и испуњавали жеље владајућих политичара, сада дувају у рог садашње владе.

Компаније и приватне ТВ куће брже мењају стране него многобројни посланици прелетачи. Данас "ЈУЛ је кул", "Слобо Слободо" и "Војо Војводо!", сутра "ДОС је бос"... Углавном, зна се: "Форсирајте победника!", класик Богољуб Карић, оснивач БК Универзитета и БК Телевизије, тренутно одсутан.

А дете, шта зна дете шта је сто милиона...

ПАРТИЈЕ ТРОШЕ 30 МИЛИОНА ЕВРА ГОДИШЊЕ: Агенција за борбу против корупције у извештају "Контрола финансирања политичких субјеката" објављеном новембра 2013. наводи податак да су сви политички субјекти 2012. исказали укупне приходе у износу од 3.661.687.987,88 динара (нешто мање од 31,8 милиона евра по курсу од 115 динара за евро).

Укупни расходи странака (за редован рад, као и за изборну кампању 2012) износе 4.654.401.545,82 динара (више од 40,5 милиона евра). Посматрано у целини, њихови расходи су били већи од прихода за 992.713.557,94 динара (нешто више од 8,6 милиона евра).

Укупни приходи свих политичких субјеката за све нивое избора износили су 3.109.834.700 динара.

Највећи део пријављених прихода изборне кампање 2012. дошао је из буџета (84,4 одсто за председничке изборе и 53 одсто за парламентарне изборе).

Коалиција око СПС-а је за 2012. годину. Агенцији за борбу против корупције пријавила 118 милиона динара од приватних донација, прилога физичких и правних лица и дате "логистичке подршке"; УРС – 57 милиона динара, коалиција око СНС-а – 46 милиона динара, ДС – 31 милион динара и ЛДП – 20 милиона динара...

Веома скроман удео имају пријављени приходи од прилога правних и физичких лица – 15 одсто прихода за парламентарне и тек 1,3 одсто за председничке изборе. Петнаест одсто од 31,8 милиона евра је 4,65 – далеко од стотина милиона долара...

БЛОКИРАНЕ И ПРЕЗАДУЖЕНЕ: Ако посматрамо партије као предузећа, што оне делимично и јесу, већина њих на тендеру званом избори више личи на 173 предузећа у реструктурирању него на "тајкунске трустове". И сумњичав антикорупцијски увид у њихову делатност показује да оне личе на просечна српска предузећа од којих су нека ослобођена пораза и доприноса, нека нису, а нека их не плаћају. Оне очито намичу за плате запосленима, режијске и путне трошкове, закупе сала за скупове и трибине, обуку активиста, а нарочито за ТВ оглашавање које им долази главе.

Кампању пред изборе 2014. многе партије стартују с мањком у страначкој каси због дугова на основу трошкова везаних за изборну кампању 2012, које нису измириле у тренутку подношења финансијског извештаја из изборне кампање, што по Агенцији води у прекршај. У тренутку расписивања избора 2014. био је, на пример, блокиран рачун Демократске странке главног изазивача владајуће гарнитуре (један финансијер изненада повукао гаранцију на раније подигнути кредит).

ДУГ КАО ЗАО ДРУГ: Кредити банака су били значајан вид изборних прихода 2012. године (13,8 одсто за председничке изборе и 29,9 одсто за парламентарне изборе), што отвара питање из којих извора, и у којим роковима, ће ови кредити бити отплаћени. У извештају Агенције се констатује:

"Поједини политички субјекти су добили кредите дајући незадовољавајуће кредитне гаранције под условима који не одговарају тржишним. У овом процесу се појављују банке у којима постоји (делимично) државно власништво, што логичном чини претпоставку да су неки кредити дати под политичким утицајем извршне власти и политичких странака."

Према подацима који су били доступни Агенцији за борбу против корупције, кредите за изборну кампању 2012. добило је пет политичких субјеката, док је Социјалистичка партија Србије (СПС) располагала средствима по основу краткорочних пласмана тј. дозвољеног минуса у износу од 1.997.444,40 динара.

Демократска странка (ДС) је код Развојне банке Војводине узела кредит од 360.000.000 динара за редован рад, а затим га користила за изборну кампању.

Српска напредна странка (СНС) узела је код Универзал банке кредит од 54.596.000 динара. Г17 плус добио је два кредита од Комерцијалне банке од укупно 122.426.470 динара.

Српска радикална странка (СРС) узела је код ове банке кредит од 53.000.000 динара.

Либерално демократској партији (ЛДП) кредит од 21.000.000 динара за редован рад одобрила је АИК банка....

У парадоксе који говоре о лошој пробитачности финансирања политичких пројеката спада и факат да су пропале и Развојна банка Војводине и Универзал банка, а шта ли оно би са АИК банком...

ДРЖАВНА КАСА: Након избора, од шест највећих и најуспешнијих политичких играча који су имали своје кандидате и на председничким и на парламентарним изборима (без прихода из јавних извора са локалних нивоа) из "државних каса" три коалиције су добиле преко милион евра: СНС (4,1 милион евра), ДС (4 милиона евра) и СПС-ПУПС-ЈС (нешто више од 1,5 милиона евра), следе ДСС (око 940.000 евра), ЛДП (око 900.000) и УРС (820.000 евра).

За финансирање предизборне кампање 2014, из буџета су издвојена 802 милиона динара, што је, кад се гледају само парламентарни избори, мање него за изборну кампању за парламентарне изборе 2012. године када је у буџету било предвиђено 843.228.190 динара (нешто више од 7,3 милиона евра), али то је ипак варка.

Избори 2012. су се поклапали са председничким изборима на којима је делило 12 председничких кандидата који су прихватили и положили изборно јемство (осим Иштвана Пастора и Данице Грујичић), с тим што су по око 1,9 милиона евра делили учесници другог круга председничких избора Томислав Николић и Борис Тадић...

Агенција износи грубу процену да је да на свим изборима и на свим нивоима власти листама и кандидатима из јавних извора 2012. дато нешто мање од 18 милиона евра.

ДЕМОКРАТИЈА КОШТА: Агенција уочава нешто што је логично и очекивано: "Пет политичких субјеката који највише приходују су истовремено и актери који највише троше, тј. улажу у свој реизбор. ДС, тада на позицији власти, уложио је двоструко више од свог највећег ривала и, показало се, наследника на позицији стожерне странке власти СНС."

Према прелиминарним извештајима, највише су у изборној кампањи 2012. потрошили ДС, СНС и УРС.

Демократска странка је потрошила за парламентарне и председничке изборе око 821 милион динара. Изборне трошкове су покрили тако што су 360 милиона обезбедили из кредита који су добили од Развојне банке Војводине, 445 милиона из буџета, а остало из приватних донација.

Српска напредна странка је за парламентарне изборе потрошила око 311 милиона динара, а укупно за обе кампање 567 милиона динара. Највећи део тог новца прикупили су из буџета (472 милиона динара), од физичких лица (43 милиона динара) и од кредита Универзал банке. Занимљиво је притом да они имају више од 2.200 појединачних донатора – који су сви донирали по 19.000 динара.

УРС је потрошио на кампању око 507 милиона динара, и то највећим делом на оглашавање (448 милиона динара) и није покрио трошкове, пријавио је приходе од 279 милиона динара. Ова странка је добила од Комерцијалне банке кредите од око 122 милиона са грејс периодом.

ЛДП је према подацима Агенције у минусу: потрошио је 291 милион, а прикупио 121 милион динара. Од АИК банке ЛДП је узео кредит од 21.000.000 динара за редован рад.

Коалиција СПС-ПУПС-ЈС, је на обе кампање потрошила око 229 милиона динара (од тога из јавних извора добила је око 170 милиона) од чега је на оглашавање дала око 160 милиона динара, при чему је удео за председничку кампању Ивице Дачића био око 40 милиона динара.

ДСС је добио 107 милиона динара из буџета Републике Србије, а сакупио је још шест милиона из донација, а толики износ је и потрошио и то највећим делом на ТВ спотове.

Радикали су потрошили мање новца него што су сакупили, будући да су из буџета добили девет милиона динара, колико су сакупили и од донација физичких лица. Приближно толико, око 9,5 милиона, раније су имали на рачуну. Радикали су узели и кредит од 53 милиона, али су вратили непотрошен део од 28 милиона.

Трошкови шест политичких субјеката превазишли су ниво расположивих прихода при чему се у три случаја ради о изразито великим разликама: Г17 плус (-92 одсто), Покрет радника и сељака (-157 одсто) и коалиција око ЛДП-а у чак двоструком износу (-192 одсто).

Најмањи коефицијент ефикасности улагања, односно највише утрошених средстава по освојеном посланичком месту имали су Г17 плус и ЛДП...

Мање трошкове од остварених прихода имали су: Група грађана "Ниједан од понуђених одговора" (НОПО) која је задржала 41 одсто, Савез војвођанских Мађара (СВМ) 27 одсто, а Социјалдемократски савез (СДС) 89 одсто својих прихода.

Поређењем прихода и расхода може-мо закључити да су на свим нивоима избора расходи били већи од прихода за 461.890.698 динара тј. за 15 одсто, што представља потенцијална дуговања политичких субјеката. Уколико се дуговањима додају и узети кредити и зајмови, може се закључити да је недостатак реалних извора финансирања изборне кампање 2012. године 978.913.168, односно да трећина укупних расхода није финансирана из реалних извора, пише у закључку извештаја Агенције, која је уочила да су трошкови теренске кампање, односно шетње страначких и председничких каравана кроз Србију, у великој мери били пребачени на државне ресурсе и коришћење, бесплатно или уз огромне попусте за простор и опрему за промотивне изборне наступе и трибине.

Да ли је сада другачије?

Милан Милошевић и документациони центар "Време"

ТВ секунде: Избори на Фарми

Да ли кампање служе за финансирање "Фарме" и "Великог брата", на које и личе? Готово сва средства која су 2012. потрошена на оглашавање потрошена су на оглашавање на телевизији (94 одсто) – док је штампа једина преостала релевантна ставка (4 одсто). Без штампе нема политичког живота. Треба ли се чудити што политичка сцена изгледа како изгледа?

Такав обичај тера воду на воденицу владајућих странака. Према анализи коју је направила агенција Клипинг д.о.о., а пренео портал Е-избори у првој седмици предизборне кампање 2014, у главним информативним емисијама националних ТВ станица (РТС1 – Дневник 2, ТВ Пинк – Национални дневник, ТВ Б92 – Вести у 6.30, ТВ Прва – Вести, ТВ Хаппy – Телемастер) предизборним активностима политичких партија укупно су посвећене 13.154 секунде. Највише времена за предизборну кампању издвојио је ТВ Пинк (3183 секунде), а најмање РТС1 (2216 секунди). Највише простора у медијима су добили представници листе окупљене око Српске напредне странке – чак 4.054 секунде, док су на другој и трећој позицији блок који предводи Борис Тадић са 1992 секунде и коалиција СПС-ПУПС-ЈС са 1614 секунди, ДС 1451, ДСС 1026, УРС 994, ЛДП 978, СРС 378, СВМ 230, остали 437...

Док су СНС, и у блажој мери СПС и ДСС, од првог дана започели кампању, опозицизионе странке су углавном биле заузете преговорима о могућим коалицијама. Готово пола медијског простора који је добио Грађански блок Бориса Тадића посвећено је напуштању странке функционера ДС-а и њиховом преласку на Тадићеву страну, па се може рећи да је овога пута, за разлику од претходних избора, Демократска странка главна мета негативне кампање. Према том снимку публицитета у првој седмици овогодишње кампање ТВ Прва у свом извештавању прави највећу разлику између СНС-а и осталих политичких партија (чак 42 одсто укупног предизборног извештавања одлази на СНС).

Извор: Клипинг д.о.о., портал Е-избори

Прве ласте

Изборне листе за изборе за народне посланике у Народну скупштину Републике Србије 16. марта 2014. године, које је Републичка изборна листа прогласила до 11. фебруара:

- Александар Вучић – Будућност у коју верујемо (Српска напредна странка, Социјалдемократска партија Србије, Нова Србија, Српски покрет обнове, Покрет социјалиста)

- Ивица Дачић – Социјалистичка партија Србије (СПС), Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС), Јединствена Србија (ЈС)

- Демократска странка Србије – Војислав Коштуница

- Чедомир Јовановић – ЛДП, БДЗС, СДУ

- Vajdasági Magyar Szövetség-Pásztor István – Савез војвођанских Мађара – Иштван Пастор

- Српска радикална Странка – др Војислав Шешељ

- Уједињени региони Србије – Млађан Динкић

Извор: РИК, 11. фебруар 2014.