Вести
13. 02. 2014.
Извештај Савета за борбу против корупције Владе Републике Србије о притисцима и контроли медија (септембар 2011) 22
Проблеми са националним фреквенцијама
Почетком априла 2011. за члана Савета РРА изабран је Горан Петровић, правник из Крагујевца, чија су претходна два запослења, према писању медија, била у Здравственом центру Крагујевца и у Апотекарској установи.
Петровића је званично предложила Универзитетска конференција Србије, али у Савет РРА заправо долази као кадар ДС-а, који се новинарством бавио у младости у „Погледима”. Његов противкандидат била је др Наташа Госпић, која је завршила Електротехнички факултет у Београду, Одсек за електронику и телекомуникације.
Објавила је две монографије и више од 90 стручних и научних радова из области развоја телекомуникација и информационог друштва. Рекло би се да стручни критеријуми ни овога пута нису пресуђивали. Сви описани догађаји значајно су оптеретили рад РРА и утицали на независност рада те институције, који, како се показало, у великој мери зависи од политичких странака.
Највећи број контроверзи у свом раду РРА је имао око спорних додела дозвола за емитовање програма у 2006. години националним емитерима. Тада је због одлуке, иначе оспораване у јавности, да БК телевизији не додели фреквенцију, ова ТВ станица практично укинута. Дозвола није дата ни немачкој компанији РТЛ, али ни ТВ 5 из Ниша.
БК телевизија, која је била у власништву домаћег тајкуна и тадашњег председника странке Покрет снага Србије Богољуба Карића, формално је у априлу 2006. формално изгубила лиценцу за емитовање ТВ програма због политичке пристрасности. Програм те станице насилно је прекинут већ сутрадан након доношења те одлуке, када је у просторије телевизије упала полиција и прекинула емитовање. Упркос забрани, БК телевизија је наставила емитовање програма путем сателита и организовала протесте, али је с тим активностима престала 2007. године.
Врховни суд Србије поништио је у октобру 2008. године решење РРА о издавању дозвола за емитовање програма на националној мрежи из 2006. године, којим је забрањен рад БК телевизији, али је РРА не само одбио да спроведе одлуку суда, већ је донео и ново решење о забрани. Након тога, РРА никада више није поновио сличну одлуку о забрани рада неког медија, а свих година спроводиће изразито слабу казнену политику према емитерима.
Ни немачка телевизија РТЛ 2006. године није добила дозволу због већинског страног капитала, иако је истовремено издата дозвола ТВ Фокс, за коју се знало да је у структури њеног власништва већински амерички капитал. И ту одлуку
Врховни суд Србије поништио је у јулу 2007. године, када је председник Савета РРА Ненад Цекић поновио да неће поштовати одлуку суда.
И нишка ТВ5 није добила дозволу на првом конкурсу у 2006. години, иако је тада била најгледанија регионална телевизија у Србији. Била је одбијена због власничког удела Оливере Недељковић, сестре Богољуба Карића, али је на следећем конкурсу, годину дана након тога, ипак испунила све услове за добијање фреквенције, јер се ослободила капитала Недељковићеве.
Дозволе су на истом конкурсу дате ТВ Кошава и ТВ Хепи, која претходно није постојала, а за коју се касније показало да има спорну власничку структуру, повезану са неким домаћим бизнисменима. Накнадно је било објављено да је ТВ Пинк дао позајмицу ТВ Кошава од око 18 милиона динара, али ни то није утицало на одлуку РРА да тој телевизији изда дозволу.
Националну дозволу тада је добила још једна новоформирана телевизија – ТВ Авала, у којој сувласнички удео има бизнисмен Данко Ђунић, а чија је власничка структура и данас спорна, односно недовољно јасна.
Поред поменутих проблема са националним фреквенцијама, било је одређеног броја спорних одлука РРА за локалне дозволе у Апатину, Суботици, Бачкој Тополи, Ковину, Пријепољу и другим местима, које су често усвајане у складу са локалним политичким потребама скупштинске већине у појединим градовима. За Радио Апатин, којем је Управни суд 2010. године такође уважио тужбу, одлука је стигла прекасно, јер је медиј већ био престао да ради.
Већина међународних организација попут Оебса, Савета Европе и Европске комисије изражавала је озбиљну забринутост због поступка доделе дозвола, који је оцењен као пристрасан, јер је спроведен уз неисправну примену правила и критеријума. Европска комисија посебно је указивала на недостатак транспарентности процеса доношења одлука Савета за радиодифузију.
Међутим, већина спорних одлука РРА до данас није промењена Уставни суд Србије утврдио је 2008. године да је Обавезујуће упутство Савета РРА у вези са преносом седница парламента на РТС-у било неуставно и незаконито, јер су њиме прекорачена овлашћења те агенције.
Наиме, РРА је обавезао РТС да, ради остваривања посебних обавеза у општем интересу, преноси све седнице Скупштине у терминима дефинисаним Пословником о раду парламента. Два месеца касније, РРА је Обавезујуће упутство заменио Препоруком, на основу које се РТС-у исте обавезе препоручују у циљу општег интереса у области јавног информисања.
Извештај о раду РРА из 2009. године говори о још једном проблему у вези са пословањем те агенције. Та институција је у 2009. години остварила приход од око 457 милиона динара (4.160.000 евра) од закупа лиценци, од којих је 318,5 милиона динара (2.905.000 евра) отишло на функционисање самог РРА, док је остатак од 139,3 милиона динара (1.270.000 евра) трансферисан у Буџет Републике Србије.
Медијске организације више пута су говориле да је недопустиво да сама агенција одлучује колико ће новца од лиценци потрошити за своје потребе и колико ће вратити у буџет, а да при том не учествује ни у финансирању развојних пројеката за медије.
Наставиће се
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.