Вести
12. 02. 2014.
Драгољуб Жарковић: Недостаје нам доза здравог неповерења према власти
Притисак на медије данас је већи него што је био у неким периодима Слободана Милошевића. Притисак ће чак наставити да расте до избора, али ни то није најгоре. Ако се властодршцима ослади, тек онда следи права контрола над медијима, каже Драгољуб Жарковић, легендарни новинар и уредник недељника "Време" који је данас био гост у "Блицовој" школи новинарства.
- Контрола медија није бољка само нашег друштва. Зато су многи светски медији поред стандардних новинарских питања "ко, шта, где, када и зашто" увели још једно - у чијем је то интересу? У здравом новинарству мора да постоји доза здравог неповерења према власти. Е то нама недостаје - рекао је Жарковић.
Он је и сам признао да као вечити опозиционар стално трпи притиске, али то је, каже, саставни део новинарског живота.
- Сви притискају. Индиректно и директно. С тим се не можете борити, с тим морате живети ако сте прави новинар. Мислим да новина има само две улоге: да штити јавни интерес и да има критичан однос према власти. Медији који се не одупиру притисцима, ризикују свој опстанак - сматра уредник недељника "Време".
- Не плашим се политичара. Све их знам кад су били мали, укључујући и Вучића - додао је кроз осмех.
Будућност штампаних медија види у иновативности и истраживању. То је једини начин да опстану поред интернета, каже Жарковић.
- Што више буду бомбардовани информацијама, људи ће бити гладнији информација. Више ће трагати за трећом димензијом догађаја, а то је оно што ће штампани медији моћи да им понуде. "Време" то и сада нуди својим читаоцима - каже Жарковић.
"Блицова" школа новинарства
„Блицова школе новинарства“ отворена је 21. јануара. Прва група полазника од 40 новинара похађаће је три месеца. Мисија “Блицове школе новинарства” је да полазници надограде знања из новинарства, у занатском и технолошком смислу, да стекну самопоуздање, упознају се са суштином независног и истраживачког новинарства. Школу води уредник "Блица" Миленко Васовић.
Коментари (1)
Остави коментар14.02.
2014.
PUTEVI I STRANPUTICE NOVINARSKE PROFESIJE
Daleko od toga da imam nameru da tvrdim kako se u Srbiji ne vrši (u određenim granicama) politički pritisak u cilju oblikovanja i usmeravanja javnog mnjenja. Takođe, neosporno je da politička elita, plasirajući strogo kontrolisane informacije putem medija želi da utiče na kreiranje svesti ljudi društvene zajednice a da oni i nisu često toga potpuno svesni. Međutim, kako i mediji imaju svoje okvire i ograničenja, oni nisu toliko svemogući i javnost ipak ima mogućnosti da proceni istinitost sadržaja informacije koja joj se nudi. Očigledan primer toga je tvrdnja :"Pritisak na medije je danas veći nego što je bio u periodu Slobodana Miloševića." O događajima iz prošlosti može se govoriti i tumačiti na razne načine i u različite svrhe. Nezavisno od toga koliko je ova informacija istinita ili tendeciozna, u ovom slučaju može biti od velike koristi za polaznike "Blicove škole novinarstva", kao primer kako osim što novinar može biti značajan činioc demokratizacije društva i istovremeno, često i učesnik u degradaciji demokratije pod uticajem nekih ljudi, zarad ostvarenja njihovih individualnih subjektivnih ciljeva. Na taj način novinari i njihovi mediji odu u sasvim drugu krajnost i od sredstava demokratičnosti postaju poluge za manipulaciju javnim mnjenjem. Sloboda i nezavisnost medija predstavlja jedan od najznačajnijih uslova za ostvarenje civilizacijskog i demokratskog društva. Ali, to je cilj novinarske profesije koji je najteže ostvariv u praksi svakog medija, bilo gde u svetu, a naročito u zemljama koje su u takozvanoj tranziciji, gde se i Srbija još uvek nalazi.
ОдговориU Srbiji postoji veliki broj štampanih medija sa različitim sadržajima, ulogama i namenama. Informacije koje oni objavljuju javnosti mogu biti proizvod, isključivo, subjektivnog značaja za uređivačku politiku i strategiju, osnivača-vlasnika medija, a ne u interesu širokih slojeva društvene zajednice. Često puta nije tako jednostavno za novinara saznati da li je pružena informacija istinita ili je produkt manipulacije iz njemu nepoznatih razloga. Iz tih razloga, naročito novinar početnik, u praksi mora da se potrudi i sazna na čemu počiva i u koje svrhe se daje ta i takva informacija. Naravno, u procenjivanju istinitosti informacije neophodno je izvršiti i odgovarajući umni napor, uz stečeno teorisko znanje i korišćenjem osnovnih načela i principa istraživačkog novinarstva izbegnuti moguću nedoumicu u verodostojnost onoga što će se izneti na uvid javnom mnjenju. I bez obzira na to što vlast želi da ima kontrolu nad medijima, "u zdravom novinarstvu" ne mora i ne treba da postoji "doza zdravog nepoverenja prema vlasti". Kritičko mišljenje o vladajućoj strukturi novinar mora zasnivati na analizi stavova, pojava i problema koje ima društvena zajednica i na osnovu naučnih načela predložiti rešenja i sugestije za njihovo otklanjanje.