Вести
11. 02. 2014.
Извештај Савета за борбу против корупције Владе републике Србије о притисцима и контроли медија (септембар 2011) #20
Кршење Закона о оглашавању
Републичка радиодифузна агенција никада није била стварно независна, већ је радила под сталним утицајем политичких партија
Душан Стокановић, такође члан Управног одбора РТС-а, предводио је продукцију која је припремала емисије „Верски календар” и „Верски мозаик”, за које РТС, посредством Бачке епархије, исплаћује значајне хонораре. РТС међу запосленима има и власнике приватних продукција, па је Ненад Љ. Стефановић, главни и одговорни уредник Информативног програма РТС-а, један од десет власника предузећа „Време филм”, које је закључило вредне уговоре о продукцији документарно-информативних емисија за РТС.
Из документације достављене Савету види се, између осталог, да део уговора са приватним продукцијским кућама предвиђа исплату не у новцу, већ у секундама рекламних термина. Истраживање које је Савет спровео међу малим продукцијским кућама које РТС ангажује на овај начин показало је да ове фирме најчешће нису у могућности да саме продају рекламне секунде, већ су приморане да их, по цени знатно нижој од реалне, уступе великим маркетиншким агенцијама иза којих стоје страначки функционери и лица повезана са њима.
Представници једне од анкетираних продукцијских кућа наводе да су своје рекламне секунде на РТС-у морали да препродају великој маркетиншкој агенцији по цени чак десет пута нижој од оне која је предвиђена одговарајућим ценовником РТС-а. С друге стране, наведеним Уговором са продукцијском кућом „Emotion Production”, иза које је донедавно стајао Драган Ђилас, предвиђено је да РТС за права на емитовање 104 епизоде серијала „48 свадба” исплати кући „Emotion” око 13.000 евра по епизоди.
Другим речима, исте особе које стоје иза маркетиншких агенција које од малих продукцијских кућа откупљују рекламне секунде по нереално ниским ценама, за своју ТВ продукцију су плаћене у новцу, а не у рекламним секундама.
РТС, према наводима из представке УТЕ, годинама драстично крши Закон о оглашавању. Међутим, РРА је тек 2011. године почео да подноси прекршајне пријаве против медија, укључујући и РТС, због кршења Закона о оглашавању. У 2010. години највећи прекршај у раду РТС-а који је РРА утврдио односио се на заштиту српског језика у програму, јер се често дешава да натписи буду на латиничном писму, али се тврди да РТС испуњава све надзиране програмске обавезе. Истовремено, РТС не објављује јавно податке о пословању, остваривању програмске продукције, уделу претплате и рекламе у приходима, о расходима, платама запослених, начину доношења пословних и програмских одлука у управним телима и другом.
У представљању највећих финансијских проблема РТС-а, у представци УТЕ посебно је апострофирана организација „Песме Евровизије 2008”. Уговор који је РТС доставио Савету, закључен између РТС-а и агенције „Communis” о реализацији пројекта „Песме Евровизије 2008”, вредан је 24.723.000,00 динара, што је око 300.000 евра по тадашњем курсу. За ову манифестацију јавности никада није представљен прецизан финансијски извештај.
УТЕ такође констатује све већу финансијску задуженост РТС-а. И дугорочне и краткорочне обавезе се константно повећавају. На дан 31. децембра 2008. године краткорочне обавезе РТС-а биле су веће од обртне имовине за 1,484 милијарде динара. Све ово указује на велику неизвесност у погледу материјалног пословања, што изазива оправдану сумњу да РТС убудуће неће моћи да послује у складу са законским начелима. Лоше финансијско пословање РТС-а у 2009. години још је више продубљено, но финансијски извештаји за 2009. и 2010. годину до данашњег дана (2011) нису објављени.
РТС се финансира из јавних прихода и представља институцију која има посебну улогу у друштвеном, културном и политичком животу Србије. Наведени проблеми утолико су већи јер РТС, као јавни сервис, има већу одговорност од осталих медија и комерцијалних телевизија у креирању јавног мњења и заступању општих интереса грађана. Међутим, одбијање руководства РТС-а да поступи по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја и грађанима омогући увид у начин на који се троше јавна средства, доводи у питање могућност испуњавања најважнијих задатака јавног сервиса, а један од њих свакако јесте и борба против корупције.
За ефикасну борбу против корупције, која представља приоритетни интерес грађана Србије, неопходна је неподељена подршка јавности и цивилног друштва, која се може постићи једино посредством медија, пре свега јавног радиодифузног сервиса. Међутим, поставља се питање како РТС, будући да и сам послује нетранспарентно, може допринети борби против корупције. Због тога су, вероватно, и у програмским садржајима јавног сервиса веома слабо заступљени истраживачки, аналитички и критички садржаји.
Значајну одговорност за данашње стање медијске сцене у Србији има Републичка радиодифузна агенција (РРА), за коју се може рећи да никада није била стварно независна, већ је радила под сталним утицајем политичких партија. Познати су први случајеви спорних одлука о додели националних дозвола за емитовање програма (БК ТВ, РТЛ), потом непоштовања одлука Врховног суда, па затим незаконито обавезујуће упутство РТС-у да преноси седнице Скупштине Србије, као и низ других потеза РРА, као што је одобравање очигледних недозвољених медијских концентрација. Тако је, уместо да брани принцип транспарентности медијског власништва, РРА највише одговоран за стварање атмосфере прикривених интереса у електронским медијима, јер се управо у рукама чланова Савета РРА налазе одговарајући механизми за спречавање недозвољене медијске концентрације у медијском простору.
#Наставиће се
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.