Вести
10. 02. 2014.
Цепачина
Ој, Србијо, земљо високих стандарда! Ој, Србијо, домовино танкоћутних јавних раденика!
В чјом сад дјело, даме и господо? Зоран Живковић на некој конференцији за штампу пред камерама поцепао примерак Курира и та цепачина је - саморазумљиво - изазвала свеопште ибретеније писмених Срба, Српкиња и Српчади којима се - принципа мултиетичности ради - придружио и један лојални Бошњак, Расим Љајић.
Бранитељи људских права таблоида унисоно су заграјали - Ју, ју, ју! Срамота!
Нечувено - као да је, далеко било, Живковић поцепао Мирослављево јеванђеље или Жичку хрисовољу. Одлучно су, кажем, стали културни и друштевнополитички раденици на браник српске духовности. Претпостављам да ће српска духовност знати то да цени и да ће Курир о бранитељима знати да пева као што су они певали о њему. Мада, не бих се ја кладио. За жутаре ништа није свето. Па ни њихови свети бранитељи.
Ја, међутим, устајем у одбрану Зорана Живковића. Држим да Живковић - када на трафици купи примерак, не само Курира него свих других новинчина - са тим примерком има право да ради шта год хоће. Писало се већ овде, ако ме памћење не вара, о вишенаменској природи новина. Знамо да новине могу послужити у разне сврхе - као потпала, као (лоша)замена за тоалет папир, као средство за прање прозора и - коначно - као пак папир. Чисто сумњам да било ко од вас, честнејши публикуме, није употребио новине за неку, назовимо је ненаменску сврху. Али изгледа да долази време када ћемо - под притиском демократске јавности - на полицама за књиге држати укоричене жутаре.
Да ли сам ја икада поступио као Зоран Живковић? Јесам ли икада поцепао неке новинчине и тиме починио светогрђе? Да будем искрен - не могу да се сетим. Није немогуће да јесам. У сваком случају, злоупотребљавао сам их. Правио сам од њих, кад удари киша, оне молерске капе; потурао их као буџ под ногаре климавих столова, брисао њима руке после јела у природи и - уопште, да не набрајам - недомаћински сам поступао са новинама сербским. Али због тога - будући да сам новине увек поштено плаћао - не осећам никакву грижу савести.
Многи пак не мисле тако. Из мноштва “одјека и реаговања” које је Курир објавио у своју одбрану, издвајам сладуњаво-отужна реаговања две даме, оне Коштуничине Рашковић Ивић и (бивше Коштуничине) Љиље Чувене Смајловићке, неизбежне мирођије у свакој овдашњој бљутавој чорби. Хоћу ли даме цитирати?
Јок, море. Не пада ми на памет. Па зашто сам их онда издвојио? Чисто да бих их изнервирао и увео у искушење да поцепају Данас. Због чега би, нагађам, менаџмент Данаса, колегијум и моју маленкост заболео Црвен Бан. Цепај то поново, Сем. Пардон - Зоки!
Коментари (1)
Остави коментар10.02.
2014.
Prepopruka
Basaru toplo preporucujem Dmitrovicu. Citaj to ponovo Sem- pardon, Ratko!
Одговори