Вести
08. 02. 2014.
Извештај Савета з борбу против корупције Владе републике Србије о притисцима и контроли медија (септембар 2011) #17
Финансијски извештај није објављен
Име Татјане Пантић појављује се и у „Морфеус групи”, која је са Министарством животне средине склапала послове вредне више десетина милиона динара. Татјана Пантић је до 16. августа ове (2011) године у АПР-у била уписана као власник 34 одсто акција „Морфеус групе”, док је 66 одсто припадало Маји Тотовић, која је према подацима из њеног си-ви-ја, била директорка за стратешко планирање „McCann Ericsona” од јула 1998. до фебруара 2007. године.
Од поменутог датума, као стопроцентни власник „Морфеус групе”, у АПР-у је уписана Маја Тотовић.
Индикативно је да се ова промена у структури власништва догодила након састанка који су током рада на овом извештају чланови Савета за борбу против корупције имали са представницима „Мекен Ериксона”. Наиме, на том састанку, који је одржан 2. августа ове (2011) године, члановима Савета је речено да не би требало извлачити посредан закључак о било каквој вези између „Морфеус групе” и „Мекен Ериксона”, „само због тога што је Татјана Пантић бивша директорка ’ Адреналина’”. Представници те агенције додали су да је Маја Тотовић некада радила у „Мекен Ериксону”, али да никада није била директорка у тој агенцији.
Током писања завршних делова овог извештаја, уочили смо да је у међувремену, односно у року од свега две недеље након састанка представника Савета и „Мекен Ериксона”, промењена структура власништва у „Морфеус групи” и да је име Татјане Пантић, која је неспорно била директорка Шапетровог „Адреналина”, избрисано из регистра.
Маја Тотовић је у децембру 2008. основала и „Морфеус Дирецт Цоммуницатион”, агенцију која је већ у првој пословној години, 2009, са троје запослених, остварила нето добитак од 6.452.000 динара.
„Морфеус група” је у 2009. години имала највреднији маркетиншки уговор међу агенцијама, закључен са Министарством за животну средину и просторно планирање на 47,2 милиона динара, за производњу спотова и куповину времена у медијима у оквиру акције „Очистимо Србију”.
Финансијски извештај кампање „Очистимо Србију” није никада објављен, али се, с обзиром на документацију, може рећи да је Министарство 2009. године на ову акцију потрошило не мање од 100 милиона динара, а 2010. не мање од 120 милиона динара. То су највећа финансијска издвајања у последње време, које је један државни орган потрошио на спровођење медијске кампање. Поред чињенице да се резултати те кампање тешко могу егзактно представити, спорна је и промоција личности Оливера Дулића, министра и функционера ДС-а.
То је могуће уочити управо преко сајта www.ocistimosrbiju.rs (са чијом је спорном израдом јавност Србије већ упозната), где се у секцији галерија могу погледати емисије и рекламе које су настале као продукција ове кампање. У значајном броју емисија „Очистимо Србију”, које су емитоване у програмима већег броја телевизија, појављује се министар Дулић, који јавности саопштава сјајне резултате свога рада, али и промовише локалне функционере ДС-а широм Србије.
У емисији, означеној на сајту датумом 15. јул 2010, поред Дулића се појављује и Немања Делић, градоначелник Сомбора, а у емисији од 5. августа 2010. појављује се Саша Пауновић, градоначелник општине Параћин и кадар ДС- а. Листа функционера ДС-а који се појављују у емисијама је подужа и укључује Мирослава Кришана, председника општине Ковачица, Жељку Јураковић, директорку Фонда за заштиту животне средине, Слободана Коцића, градоначелника Лесковца, Весну Мартиновић, градоначелницу Панчева и друге.
Због свега се за кампању „Очистимо Србију” пре свега може рећи да је једна велика реклама за функционере који у њој учествују. Иначе, постоје све законске претпоставке да државни органи организују посао уклањања смећа, али и да кажњавају загађиваче, али би послом волонтерског чишћења требало да се баве невладине организације, а не Министарство.
Иста средства издвојена за прескупу рекламну кампању, Министарство може да употреби за трошкове стварног чишћења животне средине и да их употреби за спровођење закона, али се то не чини, јер је утисак да животна средина и није важна, већ вођење сталне кампање. На овај начин функционери странака обезбеђују политичку кампању за своју странку, коју не плаћају из буџета саме странке, већ из буџета свих грађана Србије. Осим тога, организовање таквих кампања за последицу има утицај на медије, који ће пропустити да се критички осврну на чињеницу да то Министарство стално доноси законе по хитном поступку, да објасне праве ефекте конверзије земљишта, да објасне зашто неки бизнисмени граде и у заштићеним зонама националних паркова, али ће зато кроз акцију „Очистимо Србију” добити новац за рекламе.
Зато је могуће и да Западном Моравом плива више од 100 килограма опасног медицинског отпада, а да одговорност за то не прихвата ниједна државна институција, укључујући и Министарство животне средине. Због тога је могуће да медији, када једном открију такву алармантну вест, о томе касније више не извештавају, нити постављају питање одговорности, иако је учеснике у овом ланцу врло лако открити.
Осим наведеног, Министарство животне средине имало је и доста „неуобичајену” праксу да ангажује удружења грађана као фирме, баш за акцију „Очистимо Србију”. Удружење грађана „Егзит” за продукцију програма у кампањи „Очистимо Србију”, у 2007. години имало је уговор вредан 23,6 милиона динара, а у 2010. уговор на 20 милиона динара. Независно удружење новинара Србије, које би требало да заступа интересе професије, такође је било ангажовано да „прати активности Министарства током кампање Очистимо Србију” за 1,41 милион динара, а 2010. године за 1,7 милиона динара.
Наставиће се
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.